Zašto šizofrenija?
Šizofrenija je jedan od mentalnih poremećaja koji su obavijeni velom misterije, straha i nerazumevanja. Zahvaljujući ljudskom neznanju, smatra se groznom bolešću u kojoj se oboleli vide kao agresivni, sadistički nastrojeni, nasilni. Postoji mnogo stereotipa i čak i negativnih medijskih predstavljanja obolelih od šizofrenije koji samo pojačavaju stigmu i smanjuju bilo kakav osećaj saosećanja.
Već je dovoljno loše što osobe sa šizofrenijom moraju da žive sa svojom bolešću i sigurno im ne treba dodatna pogrešna percepcija, strah ili gađenje okoline. Bez obzira na to da li je neka vama draga osoba obolela, ili prosto želite da se informišete o ovoj bolesti, dalje ćemo govoriti o najčešćim mitovima kada je u pitanju šizofrenija.
1. Oboleli od šizofrenije imaju svi iste simptome.
Za početak, postoje različite vrste šizofrenije. Čak i osobe koje imaju isti tip šizofrenije obično imaju različite simptome. Prosto, ova bolest obuhvata širok dijapazon smetnji i problema. Jedan od razloga što je šizofrenija tako ,,misteriozna” je zato što većina osoba ne ume da se stavi na mesto nekoga ko pati od ovog poremećaja. Na primer, dok su svi nekada osetili anksioznost, bes, tugu, i slično, šizofrenija je osobi koje od nje ne pati veoma daleka.
2. Osobe koje pate od šizofrenije su opasne, nepredvidive i van svake kontrole.
Kada je bolest dijagnostikovana i pod pravom terapijom, osobe sa šizofrenijom su nasilne koliko i svi ostali. Istina je da su ove osobe mnogo češće žrtve jer u slučaju da njihova bolest nije dijagnostikovana može da se desi da podlegnu korišćenju različitih supstanci da bi se nosile sa simptomima.
3. Simptomi šizofrenije nisu isto što i karakterne crte obolele osobe.
Istina je da osobe obolele od šizofrenije mogu da imaju muke sa rešavanjem problema, pažnjom, memorijom i obrađivanjem podataka. Može da se desi da zaborave da popiju lek. Možda mrmljaju sebi u bradu. Možda im je teško da organizuju misli. Sve ovo su simptomi šizofrenije, a ne karakterne crte obolele osobe.
4. Šizofrenija se brzo razvija.
Tendencijalno, šizofrenija se razvija sporo. Prvi znaci se javljaju u adolescenciji. Uglavnom podrazumevaju promene u ponašanju kada je u pitanju škola, posao, druženje, javljaju se problemi da se održe veze različitog tipa, i slično. Na primer, u početnoj fazi šizofrenije može da se desi da obolela osoba ne čuje glasove. Možda čuje nekakav šapat, ali ne može da razume o čemu se tačno radi. U svakom slučaju, na bilo koji simptom treba odmah reagovati, jer, kao i sve bolesti, što se pre dijagnostikuje, pre može da se stavi pod kontrolu.
5. Šizofrenija je striktno nasledna bolest.
Studije su pokazale da kod jednojajčanih blizanaca postoji 48% šanse da jedan dobije bolest a drugi ne. Pored genetike, stres i porodična atmosfera znatno utiču na to koliko je neko podložan oboljevanju od šizofrenije. Dakle, dok genetsku predispoziciju nije moguće smanjiti, nivo stresa i okolnosti su faktori koji mogu da se optimizuju.
6. Šizofrenija je neizlečiva.
Tačno je da šizofrenija nije izlečiva ali može se kontrolisati baš kao dijabetes ili bolesti srca. Ključ je u pronalasku prave terapije.
7. Osobe obolele od šizofrenije moraju da budu hospitalizovani.
Većina osoba koja boluje od šizofrenije sasvim normalno živi u skladu sa društvenim normama. Opet, da bi ovo bilo moguće, potrebno je da bude pod odgovarajućom terapijom.
8. Osobe sa šizofrenijom ne mogu da vode produktivne i ispunjene živote.
Osobe sa šizofrenijom mogu da vode produktivne i ispunjene živote. Mnogi od njih, kada je jednom dijagnostikovan poremećaj, sasvim fino kontrolišu svoju bolest i žive nezavisno od svoje porodice, zaposleni su, imaju prijatelje i romantične veze. Preko 50% pacijenata je izrazilo da su zadovoljni svojim životom.
9. Medikamenti čine da oboleli budu kao zombiji.
Kada neko spomene lekove za šizofreniju, većini ljudi padne na pamet da su oni toliko jaki da naprave od obolelog pravog zombija. Međutim, do toga može da dođe ili od same bolesti koja nije pod kontrolom ili od prevelike doze lekova.
10. Antipsihotici su gori nego sama bolest.
Medikamenti su glavno sredstvo u regulisanju i držanju šizofrenije pod kontrolom. Antipsihotici služe da se umanje halucijancije, konfuzne misli i bizarna ponašanja. Tačno je da neki mogu da imaju jake i ozbiljne posledice, ali to je prava retkost.
Setite se ovih mitova pre nego što sledeći put pretpostavite da je osoba koja pati od šizofrenije opasna, nasilna, ili da će vam nešto uraditi. Pročitajte više o ovoj bolesti, bilo da je u pitanju vaša voljena osoba, prijatelj, ili vi sami koji bolujete. Samo tačna informacija može da vas sačuva od straha, nepriličnog ponašanja ili doprinošenju već postojeće stigme u društvu.
Чланак Šizofrenija: 10 najčešćih mitova се појављује прво на Psihocentrala.