Svi imamo loše dane. Bez obzira koliko smatramo sebe optimistima ili se trudimo da živimo u skladu sa motom „Uvek gledaj na svetlu stranu života“, loši dani uvek nekako nađu svoj put do nas. Ali, to je upravo ono što oni jesu – loši dani.
Nisu užasi i katastrofe, iako, da, nekada nas navedu da razmišljamo o smislu života i našoj ulozi u njemu, a zapravo, možda smo samo ustali na pogrešnu stranu kreveta. Loši dani su sastavni deo našeg življenja, nekada su više loši nekada manje, ali prebrodimo ih, prođu, i mi možemo da nastavimo dalje.
Ali, da se ne bismo prepuštali lošem danu i pustili da nas on nosi, evo nekoliko saveta kako da preuzmete kontrolu i loš dan učinite malo boljim.
1. AKTIVIRAJTE SE
Lagana šetnja ili iscrpljujući trening ili nešto između. Šta god da je ono što vama odgovara, bitno je da ustanete i da se pokrenete. Često tokom ovih dana imamo osećaj da nemamo volje i da bi smo najradije ostali u krevetu i gledali film, ali upravo ovo, prepuštanje, će učiniti samo da se osećamo lošije. Fizička aktivnost utiče na moždanu hemiju i aktivira otpuštanje endorfina, poznatijeg kao hormon sreće. Tako da, nemojte čekati da loš dan prođe, aktivirajte se i endorfin će da uradi svoje.
2. DRUŽITE SE
Pozovite prijatelja na kafu, čaj. Nekoga ko vam neće dozvoliti da ruminirate oko problema više od par minuta i ko će ubrzo pretvoriti razgovor u nešto mnogo zanimljivije od onoga što vas čini tužnim i nezadovoljnim.
3. FOKUSIRAJTE SE NA LEPO
Moj dragi kolega je skoro rekao: „Ako se suviše bavimo korovom u bašti, cveće će da nam uvene.“ Loši dani su „najbolja“ prilika da se prisetimo svih naših grešaka i da se zabrinemo oko mogućih negativnih posledica u budućnosti, ali fokusiranjem na negativno problem se ne rešava. Konstantna briga, ruminacije, samo čine da se osećamo lošije, u stanju smo da pređemo kilometre u glavi, a da nismo napravili ni jedan korak u napred. Postoji greška u mišljenju koja se naziva Mentalni filter – vidimo samo negativne stvari, a zanemarujemo pozitivne. Prepoznajte greške u mišljenju koje pravite i odlučite da razmišljate drugačije.
4. BUDITE ZAHVALNI
Osvrnite se na ono dobro u životu. Nađite svaki dan barem tri stvari na kojima ste zahvalni. Ovo je jedna od tehnika sa kojom se borimo protiv mentalnog filtera koji smo prethodno pomenuli.
5. MEDITIRAJTE
Uposlite taj vaš ubrzani, konfuzni um. Dajte mu nešto da se zanima. Usmerite ga na disanje. Udahnite i izdahnite. Fokusirajte se na disanje. Budite svesni trenutka. Budite sada i ovde. Puna svesnost daje priliku vašem mozgu da se regeneriše i vama daje energiju koja vam je potrebna da ovaj loš dan okrenete na bolje. Ukoliko vam bilo koja misao o tome što vas muči prođe kroz glavu, nemojte je odgurivati. Registrujte je i pustite da prođe. Ukoliko se suviše koncentrišemo na to da ništa ne mislimo postićićemo upravo suprotan efekat. Hajde da uradimo jednu demonstraciju: Nemojte da mislite na ružičastog slona. Nemojte nikako da mislite na ružičastog slona! Jeste li uspeli?
6. OTRESITE BRIGE – IGRAJTE!
Pustite glasno muziku i igrajte. Igrajte kao da vas niko ne gleda. Ili ako je to vaš stil, igrajte kao da vas svi gledaju.
7. POMOZITE DRUGOME
Primetićete da dok pomažete drugome oko njegovih problema to vam skreće pažnju sa sopstvenih. Takođe, sam čin pomaganja drugome bez razmišljanja o uzvraćanju usluge čini da se osećamo dobro. Probajte. Učinite nešto dobro za drugoga samo zato što možete. Bez zadnjih namera. Bez očekivanja.
The post 7 jednostavnih saveta da loš dan učinimo boljim appeared first on Psihocentrala.
Sindrom izgaranja nastaje postepeno i samim tim ga je mnogo teže uočiti. Međutim, naše telo nam daje znake upozorenja samo je potrebno da umemo da ih prepoznamo. Ukoliko znamo šta tražimo možemo lakše prepoznati simptome i na vreme sprečiti njihov dalji razvoj. Prvi korak u borbi protiv stresa jeste sposobnost da uočimo signale koje nam naše telo šalje.
Ukoliko se identifikujete sa većinom ovih simptoma onda ste na putu ka izgaranju. Stanite. Napravite pauzu. Odvojite vreme za trening, šetnju, kafu sa prijateljima, ili jos bolje vikend negde izvan grada, daleko od svih obaveze. Ovi simptomi su znak da vaše telo ostaje bez goriva i da je potrebno da obnovite zalihe da ne bi došlo do pregorevanja. Ukoliko dođe do pregorevanja, mnogo teže ćemo popraviti štetu.
Kritična pitanja vezanu su za kriminalni akt ili događaj i pretpostavlja se da ukoliko postoji razlog za sumnju ispitanik će imati poteškoća da prikrije svoje uzbuđenje, koje će se manifestovati preko promene u fiziološkim komponentama (ubrzan rad srca, preterano znojenje…). Ove dve vrste pitanja nasumično su raspoređene, tako da ispitanik ne može znati kojoj grupi pripada sledeće pitanje. Zadatak poligrafa jeste da nam omogući da uvidimo da li postoje značajne razlike u fiziološkoj pobuđenosti u toku ispitivanja kontrolnim i kritičnim pitanjima. Smatra se, da što su razlike u fiziološkim parametrima veće, to sa većom sigurnošću možemo tvrditi da neko pokušava da nas slaže. Osnovna mana poligrafa jeste što su situacije ispitivanja uglavnom stresne za većinu ispitanika (bilo da imaju udela u kriminalnom aktu ili ne) te su samim tim i fiziološki parametri povišeni.
Sa druge strane, najlakši način da se poligraf prevari jeste da fiziološki parametri budu konstantno povišeni što se može postići zabadanjem igle u usnu duplju ili konstantnim ugrizima jezika. Pored ovoga pojedinac se može napregnuti kako bi za vreme kontrolnih pitanja izazvao fiziološku pobuđenost (npr. naprezanjem mišića bešike i anusa), dok bi onda za vreme kritičnih pitanja došlo do relaksacije i opuštanja.
U novijoj tehnologiji poznat je i metod moždanih otiskaka (brain fingerprinting) razvijen od strane američkog naučnika LarwenceFrawell-a. Osnovna premisa njegovog rada jeste da se različiti moždani procesi aktiviraju ukoliko baratamo poznatim ili relavantnim informacijama, ili sa druge strane, nepoznatim ili nebitnim činjenicama. Čak i ukoliko je ova tehnika veoma pouzdana, kako neki autori tvrde, postavlja se pitanje kako i kada ju je opravdano koristiti. Pored toga, neophodno je i osnovno medicinsko znanje kako bi se dobijeni rezultati valjano tumačili. U Sjedinjenim Američki Državama, već se uveliko vode debate vezane za način i mesto primene ovakvih tehnika. Da li bi se ove i slične tehnike mogle upotrebiti u selekciji kandidata za željeni posao samo su neka od pitanja koja se u ovom trenutku nameću.
Emocije su važne
Zanimljivo je da je u kliničkoj praksi pokazano da se čak i rukopis razlikuje pri preuzimanju identiteta neke od ličnosti. Treba naglasiti da osoba nije svesna ovakvog unutrašnjeg cepanja koje dovodi do pojave višestruke ličnosti.
Čini se da se sve dešava u srednjim godinama. Deca napuštaju kuću, menopauza, prevare, pojačano nezadovoljstvo poslom
Kada je u pitanju antisocijalni poremećaj ličnosti, osobe su sklone hostilnosti i/ili agresiji. Nisko se kotiraju kada je osećanje empatije u pitanju i ne osećaju sažaljenje i krivicu za bol koji nanose drugima. Često se osećaju napeto i ne podnose da im je dosadno. Zbog svog ponašanja i osećanja često ne mogu da uspostave i održe emotivne odnose, bilo da su u pitanju partnerski, prijateljski, roditeljski odnosi.
Emocije su važne
Zanimljivo je da je u kliničkoj praksi pokazano da se čak i rukopis razlikuje pri preuzimanju identiteta neke od ličnosti. Treba naglasiti da osoba nije svesna ovakvog unutrašnjeg cepanja koje dovodi do pojave višestruke ličnosti.
Čini se da se sve dešava u srednjim godinama. Deca napuštaju kuću, menopauza, prevare, pojačano nezadovoljstvo poslom