Kako pomoći sebi u doba pandemije

Čitava planeta, preciznije 210 državа u ovom momentu, suočava se sa korona virusom. Broj obolelih je u konstantnom porastu, te je u prvim danima aprila premašio milion i očekuje se da ovih dana dostigne dva miliona. Uporedo, beleži se i svakodnevni porast u broju izlečenih osoba, ali, nažalost, i onih po koje ovaj virus, najčešće u sadejstvu sa već postojećim hroničnim bolestima, ima fatalne posledice.

U gotovo svim državama u kojima su registrovani slučajevi zaraze preduzete su mere kako bi se virus suzbio: one uglavnom uključuju ograničenje kretanja različitog obima i otkazivanje svih skupova i javnih događaja iz svih sfera života.

U Srbiji je vanredno stanje proglašeno 15. marta 2020

Ubrzo zatim uveden je policijski čas i potpuna zabrana kretanja osobama starijim od 65 godina. Sve vaspitno- obrazovne ustanove zatvorene su i zabranjena su bilo kakva javna okupljanja, kulturne i zabavne manifestacije, a na građane se konstantno apeluje, što kroz molbe, što kroz nove mere zabrane, da bez preke potrebe ne napuštaju svoje domove. Drugim rečima, ušli smo u petu nedelju vanrednog stanja i vanrednih okolnosti, koje značajno menjaju uobičajeni način života svih nas, bilo da smo u kući ili da i dalje idemo na posao.

Korona virus ne predstavlja pretnju isključivo po fizičko zdravlje, već, u kombinaciji sa navedenim drastičnim izmenama u svakodnevnom funkcionisanju, i po mentalno zdravlje. Ovakve vanredne okolnosti nastale usled širenja bolesti povezane su sa pojavom negativnih osećanja, koja pre ili kasnije mogu poprimiti svoj nezdravi oblik, kao što su, na primer, izrazita anksioznost ili depresija. Zato je važno da osoba, osim zaštitnih mera koje preduzima kako bi se zaštitila od virusa, preduzme i mere da zaštiti svoje mentalno zdravlje.

U nastavku teksta izneću nekoliko saveta koje smatram značajnim za uspešno nošenje sa situacijom u kojoj se nalazimo. Jer, i pored pomoći koju svakako treba potražiti ukoliko osoba prepozna teškoće u nošenju sa ovom situacijom, tu je i određen broj stvari koje osoba može da pokuša da preduzme sama kako bi pomogla sebi.

Ne tražite od sebe nemoguće

Za sve nas ovo je nešto novo i vanredno. Ako pred sebe postavite zahtev da morate biti ravnodušni spram svega ovoga ili počnete da kritikujete sebe zato što ste zabrinuti povodom aktuelne situacije, to je siguran put da se osetite izrazito negativno. Potpuno je normalno i očekivano da ste zabrinuti povodom aktuelne situacije. Na kraju krajeva, zabrinutost je ona funkcionalna negativna emocija koja je povezana sa realističnom procenom aktuelne situacije, koja nas čini savesnima i konstruktivnima u ovim teškim danima i pokreće nas da preduzmemo sve neophodne mere kako bismo zaštitili sebe i druge.

Pravilno korišćenje društvenih mreža

Poznato je da društvene mreže imaju i svoju pozitivnu i svoju negativnu stranu. U ovoj situaciji čini se da su obe strane više nego ikada izražene. Potrudite se da ne koristite društvene mreže kao izvor informacija. Ubeđenost kako pojedinci prisutni na društvenim mrežama znaju više od vodećih stručnjaka iz oblasti epidemiologije, imunologije ili pulmologije, ili poseduju neke “tajne” informacije, neće Vam doneti ništa dobro, budući da vremenom može doći do toga da pomislite kako ne možete nikome verovati i kako ste prepušteni na milost ili nemilost ovoj epidemiji. Situacija je dovoljno ozbiljna i bez teorija zavere i sumnje u stručnjake. Takođe, život nam je u ovom momentu komplikovaniji nego obično, te ga nemojte sebi dodatno komplikovati na ovaj način.

Koristite društvene mreže za ono za šta su prevashodno i namenjene – za održavanje kontakata sa vama važnim i bliskim ljudima. Verujem da ste već čuli, ali ako niste, evo korisne informacije – postoje mnoge aplikacije (najčešće pominjana jeste Houseparty) gde sa više osoba istovremeno možete biti u kontaktu. Iskoristite je za igranje nekih igrica, puko ćaskanje ili, recimo, zajedničko vežbanje.

Ostanite kod kuće… i izađite u vreme kada je to dozvoljeno

Na prvi pogled kontradiktorno zvuči, jer ne postoji kanal koji nema u gornjem levom ili desnom uglu natpis

“ostanite kod kuće”

Da, ostanak kod kuće i poštovanje propisanih mera od vitalnog je značaja. Ali, neophodno je i ovu meru shvatiti na pravi način. Ako sebi predstavite da ne smete izaći  jer su čestice virusa svuda u vazduhu i samo čekaju da se za vas zakače, napravićete sebi popriličan problem, pa će vam svaki izlazak na ulicu, do prodavnice ili kante za smeće recimo, biti noćna mora. Drugim rečima, mala šetnja od 10-15 minuta pre odlaska u prodavnicu ili po povratku iz nje, bez zadržavanja i kontakta sa drugima, neće vam naškoditi. Međutim, ljudi su socijalna bića i iskušenje da se prošeta do parka ili porazgovara na ulici sa nekim poznanikom je veliko. Setite se kada dođete u takvo iskušenje da je u ovom momentu potrebno svesti kontakt sa drugima na minimum i ostvariti ga pre svega na daljinu. Naravno, sve propisane mere države neophodno je poštovati, i naravno da ne treba izlaziti na ulicu u vreme policijskog časa.

Odlazak na posao sa pravim pristupom

Budući da se konstantno apeluje da se ostane kod kuće, osobe koje još uvek odlaze na posao mogu postati izrazito anksiozne povodom mogućnosti da će se zaraziti, budući da su određeni deo dana van kuće i okružene određenim brojem ljudi. Umesto konstantne strepnje da biste se mogli zaraziti Vi i Vaši članovi porodice ili besa u vezi sa tim što odlazite na posao i u ovim trenucima, pokušajte da fokus i energiju usmerite na što više stvari koje možete preduzeti kako biste što više zaštitili sebe i time mogućnost da se zarazite Vi i Vaši ukućani sveli na minimum: nošenje maski i rukavica na poslu, održavanje preporučene distance u odnosu na druge dok ste na poslu, redovno pranje ruku i održavanje lične higijene, ostavljanje obuće ispred vrata po povratku kući i njena dezinfekcija, odlaganje garderobe koju ste nosili na poslu odvojeno od ostale Vaše odeće i odeće Vaših ukućana.

Takođe, kako biste dodatno zaštitili ukućane, pošto već odlazite van kuće kada idete na posao, trudite se da ostale aktivnosti kao što su kupovina, odlazak u poštu ili banku i slične poslove i obaveze obavljate Vi. Na kraju, budući da su osobe starije dobi pod povećenim rizikom, možete, ukoliko za to imate mogućnosti, boraviti u odvojenoj prostoriji ukoliko imate ukućane ovih godina ili nositi masku kada se nalazite u prostoriji sa njima.

Planirajte svoje dane

Potrudite se da isplanirate naredni dan. Planiranjem svog dana funkcionalno ćete koristiti vreme koje imate, smanjiti na minimum pojavu dosade i bolje podneti ovaj period ograničenih aktivnosti. Takođe, pokušajte da to bude kombinacija više različitih sadržaja, budući da će konstantno praktikovanje jedne te iste aktivnosti, ma koliko vam ona bila prijatna (na primer, gledanje serija po 12h dnevno), ubrzo dovesti do pojave monotonije i percepcije sadašnje situacije kao više ograničavajuće nego što zapravo jeste. Ukoliko želite da ovaj period iskoristite kako biste proširili svoja znanja, dostupan je veliki broj on line kurseva, od kojih je dobar deo besplatan, te ovaj krizni period možete iskoristiti i da naučite nešto novo. Ali, ako vam se to ne radi, ne silite sebe.

Ne zaboravite na zdrave navike

Značaj fizičke aktivnosti u ovom periodu teško je preceniti. To što teretane ne rade i što je zabranjeno trenirati u parku ne treba da Vam bude izgovor. Naime, svi poznati fitnes treneri i stručnjaci ponudili su besplatno savete (gotovo svi su dostupni na Youtube-u) koje se vežbe mogu raditi u kućnim uslovima, te ne morate izmišljati ništa novo. Blagodet fizičke aktivnosti  po mentalno zdravlje nedvosmisleno je potvrđena u bezbroj naučnih radova. U ovakvom periodu, sva zdrava sredstva koja doprinose oslobađanju od stresa treba iskoristiti, a upravo fizička aktivnost je jedna od njih. Nažalost, na pomenutim društvenim mrežama mogla se pronaći i tvrdnja da fizička aktivnost zapravo slabi imunitet i da ovo nije baš trenutak da se bude fizički aktivan. Po ocenama svih lekara, ništa ne može biti dalje od istine.

Takođe, potrudite se da se što zdravije hranite, odnosno da vam ishrana bude balansirana i pravilna. Umerena i balansirana ishrana pokazala se korisnom ne samo za fizičko već i za mentalno zdravlje, budući da je dokazana nedvosmislena povezanost ishrane pune šećera, nezdravih masti i soli sa povišenim stresom. Na kraju krajeva, zdrava ishrana obično podrazumeva i pripremu onoga što ćete jesti, te je svakako kuvanje još jedna aktivnost koju možete preduzeti u toku dana. Ukoliko niste sigurni kako bi zdrava ishrana trebalo da izgleda, tu su brojni saveti koje možete potražiti na internetu (eto taman još jedne korisne aktivnosti koju možete preduzeti).

Okolnosti u kojima se sada nalazimo kod većine ljudi karakterišu se i smanjenjem broja obaveza, što za sobom povlači i nešto opušteniji pristup danu, koji se između ostalog ogleda i u nešto dužem spavanju ujutru ili kasnijem odlasku na počinak. Ipak, pokušajte da ne upadnete u zamku “zamene dana za noć”, gde ćete prespavati dobar deo dana. Odlazak u krevet u približno isto vreme kao i pre ovih okolnosti i noćni san između 6 i 8 sati važni su za naše mentalno stanje, budući da je nedovoljan i nerodovan san povezan sa većom razdražljivošću i anksioznošću u toku dana, kao i sa posezanjem za nekim nezdravim navikama, kao što je, na primer, konzumiranje prevelike količine kofeina.

Naravno, niko od Vas ne zahteva da budete robot koji će svakog dana odlaziti u isto vreme na spavanje, ustajati rano ujutru, svaki dan vežbati i hraniti se isključivo zdravo. Međutim, pokušajte da ove tri karakteristike zdravog života što više uključite u sopstveni život. Naravno, postepeno i bez prevelikih zahteva prema sebi.

S druge strane, za onim nezdravim i štetnim ne treba posezati. Uzimanje alkohola ili droga kako biste redukovali napetost, mada će kratkoročno možda ispuniti svoj cilj, na duže staze stvoriće vam samo probleme. Ne samo da ćete škoditi svom organizmu  već će vam biti potrebne sve veće doze za željeno stanje, pri čemu će efekat biti sve slabiji, a negativne posledice, u smislu problema sa koncentracijom, emocionalnim reakcijama i voljom i nagonima, sve vidljivije. Takođe, uzimanje medikamenata na svoju ruku nikako se ne preporučuje, budući da jedino stručnjaci mogu odrediti da li Vam je farmakoterapija potrebna, koji je tačno lek potreban i u kojoj dozi.

Чланак Kako pomoći sebi u doba pandemije се појављује прво на Psihocentrala.