Za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je karakterističan perfekcionizam, prevelika briga o urednosti, kao i kontrola međuljudskih odnosa, gde sve ove osobine idu na štetu svakodnevnoj fleksibilnosti, otvorenosti i efikasnosti.
Kada pravila i određene procedure ne dovodu do najboljeg rešenja ili tačnog odgovora na neko pitanje, donošenje odluka može postati dugotrajan i mukotrpan proces za osobe koje boluju od opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti. One mogu imati problema da odluče koji zadatak ili zaduženje treba da ima prednost ili koji je najbolji način za njihovo rešavanje. Do te mere se zapetljaju u razmišljanje i odlučivanje da na kraju taj zadatak često ni ne započnu.
Osobe koje imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti su sklone tome da postanu lako uznemirene u društvenim situacijama koje smatraju van svoje kontrole, iako tu ljutnju i zabrinutost ne iskazuju direktno. Na primer, osoba može biti nezadovoljna uslugom u restoranu i umesto da nešto kaže ili da se požali menadžeru, ona će opsesivno razmišljati ili govoriti sebi u bradu da ne treba da ostavi napojnicu ili iznova razmišljati koliko napojnice bi bilo prikladno ostaviti. U većini slučajeva, njihova ljutnja i negodovanje se javlja zbog naizgled nebitnih stvari.
Takođe, osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti mogu da pokazuju preveliko poštovanje prema svojim nadređenima koje, iz nekog razloga, mnogo vole i cene, kao i manjak poštovanja prema autoritetu koji ne vole i ne poštuju. Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti obično izražavaju naklonost na visoko-kontrolisan ili ,,ukočen” način i može im biti veoma neprijatno u društvu drugih koju su po prirodi ekspresivni. Takođe, mogu biti uštogljeni u situacijama u kojima bi se neko drugi smejao i bio srećan, jer oni pažljivo i pomno prate da sve što kažu i urade bude ,,savršeno”.
Šta je specifično za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti?
Poremećaj ličnosti je trajni obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji odstupa od kulturne norme pojedinca. Njihovi obrasci ponašanja su nefleksibilni i ispoljavaju se u širokom spektru ličnih i društvenih situacija. Obrazac je stabilan i dugotrajan, pa se njegov početak može pratiti još od adolescencije ili rane mladosti. Specifičnosti za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti su:
- Pojedinac je preokupiran detaljima, pravilima, listama, redom, organizacijom, ili rasporedima do te mere da se glavna poenta čitave aktivnosti gubi;
- Prisutan je perfekcionizam koji ide do te mere da ne mogu da završe započeto;
- Previše su posvećeni poslu i produktivnosti da iz svog života isključuju aktivnosti poput zabave, sporta, izlazaka sa prijateljima i slično;
- Previše su savesni i nefleksibilni kada su u pitanju moral, etika, ili različite vrednosti;
- Teško im je da bace predmet koji više ne radi ili je izgubio funkciju iz čiste sentimentalne vezanosti;
- Ne žele da zamole druge za pomoć oko posla jer znaju da to ,,niko neće uraditi kao oni”;
- Vide novac kao nešto što ne treba da se ,,baca” već da se čuva za crna vremena;
- Rigidni su i tvrdoglavi.
Pošto se poremećaji ličnosti uglavnom odnose na dugotrajne i trajne obrasce ponašanja, najčešće se dijagnostikuju u odrasloj dobi. Nije uobičajeno da se ispituju u detinjstvu ili adolescenciji jer su deca i tinejdžeri u stalnom razvoju, sazrevaju i često im se menja ličnost. Međutim, ako se određeni simptomi ponavljaju redovno više od godinu dana, onda ih nesumnjivo treba uzeti u ozbir.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je dvostruko rasprostranjeniji kod muškaraca nego kod žena. Takođe, kao kod većine poremećaja ličnosti, opsesivno-kompulzivnom poremećaju ličnosti intenzitet opada sa godinama.
Kako se opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti dijagnostikuje?
Poremećaji ličnosti kao što je opsesivno-kompulzivni su obično dijagnostikovani od strane stručnjaka za mentalno zdravlje. Istraživači danas ne znaju šta tačno izaziva opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti, međutim postoji mnogo teorija o tome. Većina stručnjaka ga pripisuju kombinaciji bio-psiho-socijalnih faktora. Naime, istraživanja su pokazala da ne postoji samo jedan aspekt koji je prisutan, stoga je moguće da je opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti i nasledan.
Kako se opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti leči?
Što se tiče lečenja, opsesivno-kompulzivan poremećaj ličnosti uglavnom zahteva psihoterapiju i kombinaciju lekova. Mnoge osobe sa potvrđenim opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti ne traže lekove i ne obraćaju se stručnom licu za pomoć dokle god taj poremećaj ne krene ozbiljno da utiče na njihov život. To se najčešće dešava pri velikim stresovima ili velikim životnim promenama.
Чланак Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti се појављује прво на Psihocentrala.