Kada se koristi?

Lek Haloperidol sadrži aktivni sastojak haloperidol, koji pripada grupi lekova poznatoj kao neuroleptici. Neuroleptici su lekovi koji poboljšavaju simptome u određenim bolestima i stanjima, u kojima postoji poremećaj misli, emocija i/ili ponašanja.

Kod odraslih se haloperidol koristi za lečenje:

• šizofrenije (lečenje i prevencija ponovnog javljanja),
• drugih psihičkih poremećaja (naročito paranoje),
• manije i hipomanije,
• psihičkih ili problema s ponašanjem kao što su: agresivnost, pojačana aktivnost i samopovredjivanje kod mentalno retardiranih pacijenata i pacijenata sa organskim oštećenjima mozga,
• dodatno kratkotrajno lečenje umerene do teške psihičke uznemirenosti, uzbudjenja, nasilnog ili opasnog impulsivnog ponašanja,
• upornog štucanja,
• nemira i uznemirenosti kod starijih pacijenata, – Gilles de la Tourette-ovog sindroma i tikova.

Kod dece se haloperidol koristi za lečenje:

• teških poremećaja ponašanja (posebno udruženih sa pojačanom aktivnošću i agresijom), – Gilles de la Tourette-ovog sindroma, – šizofrenije.

Doziranje?

Lek HALOPERIDOL uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli

Šizofrenija, psihoze, manija i hipomanija, mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja, psihička uznemirenost, pojačana aktivnost, nasilno ponašanje, organsko oštećenje mozga

Početna doza:

• kod umerenih oblika: 1,5 do 3 mg 2-3 puta dnevno;
• kod teških oblika/pacijenti otporni na terapiju: 3,0 do 5mg 2-3 puta dnevno.

Ova početna doza se primenjuje i kod adolescenata i bolesnika sa šizofrenijom otpornom na terapiju, kojima može biti potrebna doza do 30 mg/dan.

Doza održavanja: Kada se postigne zadovoljavajuća kontrola simptoma, doza se postepeno smanjuje do najmanje efektivne doze, najčešće do 5-10 mg/dan. Potrebno je izbeći naglo smanjivanje doze.

Stariji bolesnici sa simptomima uznemirenosti, pojačane aktivnosti, nasilnog ponašanja

Početna doza:1,5 do 3 mg 2-3 puta dnevno. Doziranje se postepeno podešava, individualno prema terapijskom odgovoru, dok se ne postigne efektivna doza održavanja (1,5 do 30 mg dnevno).

Gilles de la Tourette-ov sindrom i tikovi, uporno štucanje

Početna doza:1,5mg 3 puta dnevno, i podešava se individualno prema terapijskom odgovoru. Doza održavanja u Gilles de la Tourette-ovom sindromu može da iznosi do 10 mg dnevno.

Deca

Poremećaji ponašanja i šizofrenija –Ukupna dnevna doza održavanja iznosi 0,025-0,05 mg/kg/dan. Polovina doze se obično daje ujutru, a druga polovina uveče do maksimalne dnevne doze od 10 mg.

Gilles de la Tourette-ov sindrom – Kod većine pacijenata, doza održavanja iznosi do10 mg/dan.

Koliko traje terapija?

Sam terapijski, antipsihotični efekat lek ostvaruje već tokom prve nedelje primene dok je za pun efekat terapije potrebno da prođe i više nedelja. Nakon prve psihotične epizode neophodno je da se terapija uzima minimum 6 meseci kada se može početi sa laganim ukidanjem samo i isključivo u dogovoru sa lekarom i uz lekarski nadzor. Ukoliko se simptomi bolesti vrate lek se nastavlja piti naredne tri godine. Ukoliko i tada dođe do povratka simptoma lek se nastavlja piti na neodređen vremenski period.

Neželjena dejstva i šta sa njima?

Na osnovu zajedničkih podataka svih studija, najčešće prijavljena neželjena dejstva (u procentima) su: ekstrapiramidalni sindrom (34%), nesanica (19%), uznemirenost (15%), ubrzano kretanje (13%), glavobolja (12%), psihički poremećaji (9%), depresija (8%), porast telesne mase (8%), pad krvnog pritiska pri ustajanju (7%) i pospanost (5%).

Šta ako pijem druge lekove?

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• hinidin, dizopiramid, prokainamid, amjodaron, sotalol i dofetilid (za lečenje srčanih aritmija),
• sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin, ketokonazol (za lečenje gljivičnih infekcija),
• maprotilin, paroksetin, fluoksetin (za lečenje depresije),
• fenotiazin, pimozid i sertindol (za lečenje poremećaja misli, emocija i/ili ponašanja),
• jaki analgetici (lekovi za ublažavanje bola),
• terfenadin, cisaprid, bretilijum (za lečenje kijavice i koprivnjače),
• adrenalin (za terapiju teških alergijskih reakcija),
• hinin i meflokin (za lečenje malarije),
• diuretike (za izbacivanje viška tečnosti iz organizma),
• rifampicin (za lečenje bakterijske infekcije)
• karbamazepin, fenobarbital (za lečenje epilepsije),
• metildopa, gvanetidin (za lečenje visokog krvnog pritiska),
• levodopa (za lečenje Parkinsonove bolesti),
• litijum (za lečenje psihoza),
• fenindion (za sprečavanje zgrušavanja krvi).

Može se savetovati poseban nadzor i praćenje ukoliko koristite litijum dok ste na terapiji haloperidolom. Ukoliko dođe do razvoja neočekivane groznice i nevoljnih pokreta u toku istovremene primene litijuma i haloperidola, obratite se svom lekaru, i odmah prekinite primenu oba leka. Ukoliko dođe do razvoja konfuzije, dezorijentacije, glavobolje, poremećaja ravnoteže i pospanosti (ovo su znaci sindroma sličnog encefalopatiji), dok istovremeno koristite i litijum i haloperidol, recite svom lekaru.  Potrebno je terapiju odmah prekinuti.

Primena haloperidola u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate da zatrudnite razgovarajte o tome sa Vašim lekarom, koji će odlučiti da li smete da uzimate haloperidol tablete. On će Vam objasniti moguće efekte haloperidola na plod.

Nemojte da dojite Vašu bebu dok ste na terapiji haloperidolom. Pitajte Vašeg lekara za savet

Prestanak terapije?

Terapija se postupno ukida samo i isključivo u dogovoru i uz nadzor lekara koji vodi pacijenta.

Registrovani lekovi u Srbiji: Haloperidol

Dozni oblici:  tablete od 2 mg, depo preparati

The post Haloperidol appeared first on Psihocentrala.

Kada se koristi?

Rispolept pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici.

Koristi se za lečenje:

• Šizofrenije, kada možete videti, čuti ili osećati stvari koje ne postoje, verovati u stvari koje nisu istinite ili biti neuobičajeno sumnjičavi ili konfuzni.
• Manije, kada se možete osećati veoma uzbuđeno, oduševljeno, energično, imate pojačan osećaj zadovoljstva ili ste preterano aktivni. Manija se javlja u oboljenju koje se zove „bipolarni poremećaj“.
• Dugotrajne agresivnosti kod osoba sa Alchajmerovom demencijom koji povređuju sebe ili druge, u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja). Prethodno je potrebno lečenje alternativnom terapijom bez upotrebe lekova.
• Dugotrajne agresivnosti kod dece sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih (starosti najmanje 5 godina) i kod adolescenata sa poremećajem ponašanja u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja).

Rispolept može da pomogne u ublažavanju simptoma Vaše bolesti i može da zaustavi ponovno javljanje simptoma.

Doziranje?

Za lečenje shizofrenije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg dnevno, može se povećati na 4 mg dnevno drugog dana.
• Dozu leka može promeniti Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina osoba se oseća boljepri primeni doze od 4 mg do 6 mg na dan.
• Ukupna dnevna doza se može podeliti na jednu ili dve doze na dan. Vaš lekar će Vas obavestiti šta je najbolje za Vas.

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg dva puta na dan.
• Dozu leka može postepeno povećavati Vaš lekar na 1 mg do 2 mg dva puta na dan.
• Vaš lekar će Vas obavestiti šta je najbolje za Vas.

Deca i adolescenti

• Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne treba da uzimaju lek Rispolept za lečenje šizofrenije.

Za lečenje manije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno.
• Dozu leka može postepeno prilagoditi Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina osoba se bolje oseća kada prime dozu od 1 mg do 6 mg na dan.

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg dva puta dnevno.
• Dozu leka može postepeno povećavati Vaš lekar na 1mg do 2 mg dva puta na dan u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.

Deca i adolescenti

• Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne treba da uzimaju lek Rispolept za lečenje bipolarne manije.

Za lečenje dugotrajne agresije kod osoba sa Alchajmerovom demencijom

Odrasli (uključujući starije osobe)

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg dva puta dnevno.
• Dozu leka može postepeno prilagoditi Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina osoba se bolje oseća kada prime dozu od 0,5 mg dva puta na dan. Nekim pacijentima je potrebna doza od 1 mg dva puta na dan.
• Lečenje pacijenata sa Alchajmerovom demencijom ne treba  da traje duže od 6 nedelja.

Za lečenje poremećaja ponašanja kod  dece i adolescenata Doziranje zavisi od telesne mase deteta:

Za decu telesne mase do 50 kg

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg jednom dnevno.
• Doza se može povećati svakog sledećeg dana za 0,25 mg na dan.
• Uobičajena doza održavanja je 0,25 mg do 0,75 mg, jednom dnevno.

Za decu telesne mase 50 kg i više

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg jednom dnevno.
• Doza se može povećati svakog sledećeg dana za 0,5 mg na dan.
• Uobičajena doza održavanja je 0,5 mg do 1,5 mg jednom dnevno.

Lečenje pacijenata sa poremećajem ponašanja ne treba da traje duže od 6 nedelja.

Deca mlađa od 5 godina ne treba da primaju lek Rispolept za lečenje poremećaja ponašanja.

Osobe koje imaju problema sa jetrom ili bubrezima – Nezavisno od oboljenja koje se leči, sve početne doze risperidona je potrebno smanjiti na polovinu. Kod ovih pacijenata dozu treba povećavati sporije. Kod ove grupe pacijenata lek Rispolept treba primenjivati sa oprezom.

Kako se primenjuje lek Rispolept – Uvek uzmite lek Rispolept onako kako Vam je lekar rekao. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko niste sigurni.

Vaš lekar će Vam reći koliko leka treba da uzimate i koliko dugo. Ovo zavisi od Vašeg stanja i razlikuje se od osobe do osobe. Količina leka koju je potrebno da uzimate je objašnjena u delu

Koliko traje terapija?

Sam terapijski, antipsihotični efekat lek ostvaruje već tokom prve nedelje primene dok je za pun efekat terapije potrebno da prođe i više nedelja. Nakon prve psihotične epizode neophodno je da se terapija uzima minimum 6 meseci kada se može početi sa laganim ukidanjem samo i isključivo u dogovoru sa lekarom i uz lekarski nadzor. Ukoliko se simptomi bolesti vrate lek se nastavlja piti naredne tri godine. Ukoliko i tada dođe do povratka simptoma lek se nastavlja piti na neodređen vremenski period.

Neželjena dejstva i šta sa njima?

Mogu se javiti sledeća neželjena dejstva:

• Veoma česta (češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
• Pospanost ili manja opreznost.
• Ovo stanje uključuje: usporene ili ograničene pokrete, osećaj ukočenosti ili zategnutost mišića (čineći pokrete isprekidanim), ponekad čak i osećaj ‘’zamrzavanja’’ i ponovnog otpočinjanja. Ostali znaci parkinsonizma uključuju spor, vukući hod, tremor u miru, povećano lučenje pljuvačke i/ili balavljenje, i gubitak izražajnosti lica.
• Pospanost ili smanjena pažnja.
• Glavobolja

Dodatna neželjena dejstva koja se mogu javiti kod dece i adolescenata

U principu, očekuje se da  neželjena dejstva kod dece budu slična onima kod odraslih.

Sledeći neželjeni efekti su prijavljeni češće kod dece i adolescenata (od 5 do 17 godina) u odnosu na odrasle: pospanost, ili smanjena pažnja, zamor (umor), glavobolja, povećan apetit, povraćanje, simptomi prehlade, zapušen nos, bol u stomaku, vrtoglavica, kašalj, groznica, tremor (drhtanje), proliv, i inkontinencija (nedostatak kontrole) mokrenja.

Šta ako pijem druge lekove?

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Veoma je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koje od sledećih lekova:

• Lekove koji deluju na mozak tako što Vam pomažu da se smirite (benzodiazepini) ili neke lekove protiv bolova (opijati), lekove protiv alergije (antihistaminici), jer risperidon može pojačati njihovo sedativno delovanje.
• Lekove koji mogu promeniti električnu aktivnost srca, kao što su lekovi protiv malarije, srčane aritmije (kao što je hinidin), alergije (antihistaminici), neke od antidepresiva ili druge lekove za mentalne poremećaje.
• Lekove koji usporavaju srčani rad.
• Lekove koji smanjuju nivokalijuma u krvi (na primer, neki diuretici).
• Lekove koji se koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska, Rispolept može sniziti krvni pritisak.
• Lekove protiv Parkinsonove bolesti (levodopa).
• Diuretike koji se koriste u lečenju srčanih smetnji ili otoka delova tela usled pojačanog nakupljanja tečnosti (kao što je furosemid ili hlorotiazid). Rispolept sa ili bez furosemida, kod starijih pacijenata sa demencijom može povećati rizik od nastanka šloga ili smrti.

Lekovi koji mogu smanjiti efekat risperidona:

• Rifampicin (lek koji se koristi za lečenje nekih infekcija)
• Karbamazepin, fenitoin (lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije-padavice) Fenobarbiton

Ukoliko započinjete ili prestajete sa terapijom ovim lekovima možda će Vam biti potrebna druga doza risperidona.

Lekovi koji mogu pojačati efekat risperidona:

• Hinidin (koristi se za lečenje određenih srčanih oboljenja)
• Antidepresivi, kao što su paroksetin, fluoksetin, triciklični antidepresivi
• Lekovi poznati kao beta blokatori (koriste se za lečenje povišenog krvnog pritiska)
• Fenotiazin (koji se koriste za lečenje psihoza ili za smirenje)
• Cimetidin, ranitidin (lekovi koji se koriste za smanjenje želudačne kiseline)

Ukoliko započinjete ili prestajete sa terapijom ovim lekovima možda će Vam biti potrebna druga doza risperidona.

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rispolept.

Uzimanje leka Rispolept sa hranom ili pićima

Ovaj lek možete uzeti sa hranom ili pićem. U toku uzimanja leka Rispolept treba izbegavati upotrebu alkohola.

Primena leka Rispolept u periodu trudnoće i dojenja

• Ako ste trudni, planirate trudnoću ili dojite, posavetujte se sa Vašim lekarom pre upotrebe leka Rispolept. Vaš lekar će doneti odluku o tome da li treba da ga uzimate.
• Drhtanje, grčevi mišića i/ili slabost, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i problemi sa ishranom se mogu javiti kod novorođenčadi čije su majke tokom poslednjeg trimestra trudnoće (poslednja tri meseca trudnoće) uzimale lek Rispolept.

Rispolept može povećati nivo hormona „prolaktina“ koji može da utiče na plodnost (videti neželjene efekte).

Prestanak terapije?

Ne bi trebalo da prestane da uzimate ovaj lek, osim ako Vam lekar nije rekao da to uradite. Vaši simptomi se mogu vratiti. Ako Vaš lekar odluči da prekine terapiju ovim lekom, Vaša doza se može postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Registrovani lekovi u Srbiji: Rispolept, Rissar, Torendo

Dozni oblici:  tablete od 1mg, 2 mg, 3mg i depo preparati ,

The post Rispolept appeared first on Psihocentrala.

Kada se koristi?

Olanzapin pripada grupi lekova koji se zovu antipsihotici.

Koristi se za lečenje bolesti sa simptomima kao što su slušne, vidne i dodirne halucinacije, pogrešna uverenja, neuobičajena sumnjičavost i povlačenje u sebe. Osobe sa ovom bolešću mogu takođe osećati depresiju, anksioznost ili napetost.

Olanzapin se koristi za lečenje stanja koje se ispoljava simptomima kao što su euforično raspoloženje, višak energije, smanjena potreba za snom, brz govor sa mnoštvom  ideja, a ponekad i velika uznemirenost.

Olanzapin je takođe i stabilizator raspoloženja koji sprečava pojavu ekstremnih promena raspoloženja povezanih sa ovim stanjem.

Doziranje?

Lek Olanzapin uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutim.

Lekar će Vam reći koliko tableta leka Olanzapin treba da uzmete, kao i koliko dugo treba da nastavite sa uzimanjem. Dnevna doza Olanzapin-a je u rasponu između 5 mg i 20 mg. Obavestite lekara u slučaju da se kod Vas ponovo jave simptomi, ali ne prekidajte uzimanje leka sve dok Vam to lekar ne kaže.

Olanzapin treba da uzimate jednom dnevno prateći uputstva lekara. Pokušajte da uzimate lek svakodnevno uvek u isto vreme. Lek možete uzimati nezavisno od obroka. Tabletu treba progutati cele, sa vodom.

Ako ste uzeli više leka Olanzapin nego što je trebalo

Kod pacijenata koji su uzeli više leka nego što je potrebno, javili su se sledeći simptomi: ubrzan srčani rad, agitacija/agresija, poremećen govor, neuobičajeni pokreti (naročito lica i jezika) i snižen nivo svesti. Ostali simptomi koji se mogu javiti su: akutna konfuzija, konvulzije (epilepsija), koma, kombinacija groznice, ubrzanog disanja, znojenja, mišićne ukočenosti i pospanosti ili nesanice, usporenje srčanog rada, aspiracija, visok ili nizak krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma. Ako se kod Vas pojave ovi simptomi i znaci, pozovite Vašeg lekara ili posetite najbližu zdravstvenu ustanovu. Pokažite lekaru kutiju leka koji uzimate.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Olanzapin

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Uzmite tabletu čim se setite. Nemojte uzeti dve doze u jednom danu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Olanzapin

Nemojte prestati da uzimate lek zato što se osećate bolje. Važno je da uzimate Olanzapin onoliko dugo koliko Vam je lekar rekao. Ako naglo prestanete da uzimate lek, može doći do pojave sledećih simptoma: znojenje, nesanica, tremor, anksioznost ili mučnina i povraćanje. Lekar Vam može sugerisati da postepeno smanjujete dozu leka pre potpunog prekida terapije.

Koliko traje terapija?

Sam terapijski, antipsihotični efekat lek ostvaruje već tokom prve nedelje primene dok je za pun efekat terapije potrebno da prođe i više nedelja. Nakon prve psihotične epizode neophodno je da se terapija uzima minimum 6 meseci kada se može početi sa laganim ukidanjem samo i isključivo u dogovoru sa lekarom i uz lekarski nadzor. Ukoliko se simptomi bolesti vrate lek se nastavlja piti naredne tri godine. Ukoliko i tada dođe do povratka simptoma lek se nastavlja piti na neodređen vremenski period.

Neželjena dejstva i šta sa njima?

Lek Olanzapin, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Veoma česta neželjena dejstva (kod 1 od 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Porast telesne mase
• Nesanica
• Porast koncentracije prolaktina u krvi

Tokom uzimanja olanzapina kod starijih pacijenata sa demencijom, može doći do nastanka moždanog udara, zapaljenja pluća, nevoljnog oticanja ili zadržavanja mokraće, padova, ekstremnog umora, vizuelnih halucinacija, porasta telesne temperature, crvenila kože i poremećaja hoda. U ovoj populaciji pacijenata zabeleženi su i smrtni ishodi.

Kod pacijenata sa parkinsonizmom, primena Olanzapin-a može dovesti do pogoršanja simptoma bolesti.

Retko se, kod žena koje uzimaju ovaj lek tokom dužeg vremenskog perioda, može pojaviti sekrecija mleka, izostanak menstruacije ili poremećaji menstrualnog ciklusa. Ako se to Vama dogodi, odmah obavestite lekara. Kod beba čije su majke tokom trećeg trimestra trudnoće uzimale Olanzapin, veoma retko može doći do pojave tremora, pospanosti ili sanjivosti.

Šta ako pijem druge lekove?

Kažite svom lekaru i farmaceutu ako uzimate ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Dok uzimate Olanzapin, druge lekove možete koristiti samo po savetu Vašeg lekara. Možete osećati pospanost ako Olanzapin uzimate istovremeno sa  antidepresivima ili lekovima za lečenje anksioznosti ili nesanice.

Treba da obavestite lekara ako uzimate fluvoksamin (antidepresiv) ili ciprofloksacin (antibiotik), jer može biti neophodna promena doze Olanzapin-a.

Naročito treba da obavestite lekara ako uzimate lekove za lečenje Parkinsonove bolesti.

Uzimanje leka Olanzapin sa hranom ili pićima

Nemojte piti alkoholna pića dok uzimate Olanzapin,, zbog toga što njihova istovremena primena može izazvati pospanost.

Primena leka Olanzapin u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Obavestite Vašeg lekara što je pre moguće ako ste trudni ili mislite da ste možda ostali u drugom stanju. Ne smete uzimati ovaj lek ako ste trudni, pre nego što o tome porazgovarate sa Vašim lekarom. Ne treba da uzimate ovaj lek u periodu dojenja, jer se mala količina Olanzapin-a izlučuje u majčino mleko.

Prestanak terapije?

Ne bi trebalo da prestane da uzimate ovaj lek, osim ako Vam lekar nije rekao da to uradite. Vaši simptomi se mogu vratiti. Ako Vaš lekar odluči da prekine terapiju ovim lekom, Vaša doza se može postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Registrovani lekovi u Srbiji: Olanzapin, Onzapin, Treana, Sizap, Zalasta, Zyprexa, Q-tab

Dozni oblici:  tablete od 5mg, 10mg, 15mg, 20mg

The post Olanzapin appeared first on Psihocentrala.

Kada se koristi?

Klozapin pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici (lekovi koji se koriste za terapiju mentalnih poremećaja kao što je psihoza).

Klozapin se koristi za terapiju osoba sa shizofrenijom kod kojih drugi lekovi nisu imali efekta.Shizofrenija je mentalna bolest koja deluje na mišljenje, osećanja i ponašanje. Ovaj lek bi trebalo da koristite samo u slučaju da prethodna primena najmanje dva leka za lečenje shizofrenije nije pokazala efekte ili je uzrokovala teška neželjena dejstva koje nije bilo moguće lečiti..

Klozapin se takođe upotrebljava za terapiju teških poremećaja mišljenja, emocija i ponašanja osoba sa Parkinsonovom bolešću kod kojih je druga terapija bila neuspešna.

Klozapin je indikovan za smanjenje rizika od ponovljenog suicidalnog ponašanja kod pacijenata sa shizofrenijom ili shizoafektivnim poremećajem za koje je procenjeno da su pod hroničnim rizikom od ponovnog suicidalnog ponašanja, na osnovu podataka iz istorije bolesti i skorašnjeg kliničkog stanja. Suicidalno ponašanje se odnosi na radnje pacijenta kojima sebe dovodi u rizik od smrti.

Ovaj lek može izazvati agranulocitozu (smanjenje broja krvnih ćelija). Ako se kod Vas jave bilo kakvi znaci infekcije kao što su: groznica, teži nazebi, bolovi u guši i ranice u ustima, odmah se obratite svom lekaru ili farmaceutu. U toku lečenja Klozapinom obavezno je da redovno vršite kontrolu krvne slike prema preporukama Vašeg lekara.

Doziranje i upotreba?

Lek Klozapin uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Za oralnu upotrebu.

Lek je namenjen za odrasle.

Važno je da ne menjate dozu leka ili prekidate terapiju lekom Klozapin a da se prethodno niste posavetovali sa svojim lekarom. Uzimajte tablete leka onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao. Ako ste starija osoba, Vaš lekar može započeti terapiju nižom dozom i povećavati je veoma polako, zbog toga što se kod starijih osoba češće mogu javiti neželjena dejstva (videti odeljak 2. „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Klozapin „).

Terapija shizofrenije rezistentne na lečenje

Uobičajena početna doza je 12,5 mg (polovina tablete od 25 mg) jednom ili dva puta prvog dana, a zatim 25 mg jednom ili dva puta drugog dana. Progutajte tabletu sa vodom. Ako dobro podnosite lek, Vaš lekar će nastaviti da postepeno povećava dozu leka u koracima od 25-50 mg tokom naredne 2-3 nedelje do postizanje doze od 300 mg dnevno. Zatim, ako je potrebno, dnevna doza se može povećati u koracima od 50 do 100 mg dva puta nedeljno, ili još bolje, jednom nedeljno.

Efikasna dnevna doza je obično između 200 mg i 450 mg, podeljeno u nekoliko pojedinačnih doza tokom dana. Kod nekih pacijenata je potrebna veća doza. Dozvoljena je dnevna doza do 900 mg. Može doći do porasta neželjenih dejstava (posebno epi napada) pri primeni dnevnih doza većih od 450 mg. Uvek uzimajte najmanju efikasnu dozu za Vas. Većina osoba uzima deo dnevne doze ujutro a deo uveče. Vaš lekar će Vam tačno reći kako da podelite Vašu dnevnu dozu. Ako je Vaša dnevna doza samo 200 mg, možete je uzeti jednom dnevno, uveče. Kada se jednom postignu uspešni rezultati primenom leka Klozapin  tokom određenog perioda, lekar Vam može smanjiti dozu. Ovaj lek je potrebno da uzimate najmanje 6 meseci.

Terapija teških poremećaja mišljenja kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću

Uobičajena početna doza je 12,5 mg (polovina tablete od 25 mg), uveče. Progutajte tabletu sa vodom. Vaš lekar će zatim postepeno povećavati dozu u koracima od 12,5 mg, ne više od dva puta nedeljno, do maksimalne doze od 50 mg do kraja druge nedelje. Povećanje doze treba prekinuti ili odložiti ako imate nesvesticu, omaglicu ili ste konfuzni. Da bi se izbegli ovi simptomi, lekar će Vam tokom prvih nekoliko nedelja terapije meriti krvni pritisak.

Uobičajena efikasna dnevna doza je između 25 mg i 37,5 mg, uzeta jednom dnevno uveče. Samo u izuzetnim slučajevima mogu se premašiti dnevne doze od 50 mg. Maksimalna doza je 100 mg. Uvek uzimajte najnižu efikasnu dozu.

Smanjenje rizika od rekurentnog suicidalnog ponašanja kod pacijenata sa shizofrenijom ili  shizoafektivnim poremećajima

Gorenavedene preporuke doziranja i upotrebe leka Klozapin kod pacijenata sa shizofrenijom rezistentnom na terapiju, treba primenjivati i u terapiji pacijenata sa shizofrenijom ili shizoafektivnim poremećajem i rizikom od rekurentnog suicidalnog ponašanja.

Studija je pokazala efikasnost leka Klozapin u terapiji pacijenata sa shizofrenijom ili shizoafektivnim poremećajem i rizikom od rekurentnog suicidalnog ponašanja u slučaju prosečne doze od 300 mg (opseg 12,5mg do 900 mg).

Preporuke za redukciju rizika od rekurentnog sucidalnog ponašanja kod pacijenata koji su prethodno imali drugačiji odgovor na terapiju shizofrenije i shizoafektivnog poremećaja drugim antipsihotikom. Preporučuje se da  terapija lekom Klozapin traje najmanje 2 godine, radi održavanja redukcije rizika od suicidalnog ponašanja. Nakon 2 godine, preporučuje se da se kod pacijenta proceni rizik od suicidalnog ponašanja. Ako procena lekara ukazuje na prisustvo značajnog rizika od suicidalnog ponašanja, terapiju lekom Klozapin treba nastaviti. Nakon toga, odluku o nastavku terapije lekom Klozapin treba revidirati u redovnim intervalima, na osnovu temeljne procene rizika od suicidalnog ponašanja kod pacijenta. Ako lekar utvrdi da pacijent nije više pod rizikom od suicidalnog ponašanja, terapija lekom Klozapin se može obustaviti.

Upotreba kod dece i adolescenata

Klozapin se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti. Ne treba ga upotrebljavati u ovoj grupi pacijenata dok ne budu dostupni dalji podaci.

Ako ste uzeli više leka Klozapin nego što je trebalo

Ako mislite da ste uzeli previše tableta, ili ako je neko drugi uzeo Vaše tablete, odmah kontaktirajte lekara ili pozovite hitnu medicinsku pomoć.

Simptomi predoziranja su:

Pospanost, umor, nedostatak energije, besvesno stanje, koma, konfuzija, halucinacije, agitacija, nepovezan govor, ukočenost udova, drhtanje ruku, grčevi (napadi), povećana produkcija pljuvačke, proširenje crnog dela oka, zamagljen vid, nizak krvni pritisak, kolaps, ubrzan ili nepravilan rad srca, plitko ili otežano disanje.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Klozapin

Ako ste zaboravili da uzmete dozu, uzmite drugu čim se setite. Ipak ako je vreme za sledeću dozu, izostavite zaboravljenu dozu i uzmite sledeću u pravo vreme. Nemojte uzimati duplu dozu da biste nadoknadili zaboravljenu. Pozovite svog lekara što pre, ako niste uzeli lek Klozapin duže od 2 dana.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Klozapin

Nemojte prestajati sa uzimanjem leka Klozapin pre nego što ne pitate Vašeg lekara, jer ćete možda dobiti reakcije sindroma obustave. Ove reakcije uključuju: znojenje, glavobolju, mučninu, povraćanje i proliv. Vaši prvobitni sipmtomi se mogu vratiti. Ako ste obustavili terapiju, preporučuje se postepeno smanjenje doze u koracima od 12,5 mg tokom jedne do dve nedelje. Vaš lekar će Vas posavetovati kako da smanjite dnevnu dozu. Ako morate naglo da prekinete sa terapijom lekom Klozapin, morate otići na pregled kod lekara. Ako lekar odluči da Vam ponovo započne terapiju lekom Klozapin i Vaša poslednja doza je bila pre dva dana, početna doza će biti 12,5 mg

Koliko traje terapija?

Sam terapijski, antipsihotični efekat lek ostvaruje već tokom prve nedelje primene dok je za pun efekat terapije potrebno da prođe i više nedelja. Nakon prve psihotične epizode neophodno je da se terapija uzima minimum 6 meseci kada se može početi sa laganim ukidanjem samo i isključivo u dogovoru sa lekarom i uz lekarski nadzor. Ukoliko se simptomi bolesti vrate lek se nastavlja piti naredne tri godine. Ukoliko i tada dođe do povratka simptoma lek se nastavlja piti na neodređen vremenski period.

Neželjena dejstva i šta sa njima?

Kao i svi lekovi i Klozapin može izazvati neželjena dejstva, iako se ona ne javljaju kod svih.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna i zahtevaju urgentnu medicinsku pažnju:

Recite svom lekaru pre uzimanja sledeće tableta leka Klozapin:

• Ako dobijete simptome osećaja hladnoće, groznice, simptome slične gripu, bol u grlu ili bilo koju infekciju. Biće potrebno da Vam se uradi hitna analiza krvi da bi se utvrdilo da li su Vaši simptomi povezani sa uzimanjem leka Klozapin..
• Ako imate iznenadno naglo povišenje telesne temperature , ukočenost mišića koji mogu dovesti do besvesnog stanja (neuroleptički maligni sindrom). Moguće je da imate teško neželjeno dejstvo koje zahteva urgentnu medicinsku pomoć.
• Ako imate ubrzan i nepravilan rad srca, čak i u miru, palpitacije, otežano disanje, bol u grudima ili neobjašnjivi umor. Vaš lekar će pregledati Vaše srce i ako je neophodno odmah će Vas uputiti kod kardiologa.
• Ako imate mučninu, povraćanje i/ili gubitak apetita. Vaš lekar će proveriti funkciju jetre.
• Ako imate ozbiljan zatvor. Vaš lekar će Vam dati terapiju za ovo stanje da bi se izbegle dalje komplikacije.
• Ako Vam se jave znaci infekcije respiratornog trakta ili pneumonije kao što su groznica, kašalj, otežano disanje, čujno disanje (vizing-zviždanje u grudima).
• Ako imate znake prisutnog krvnog ugruška u venama, posebno u nogama (simptomi mogu biti oticanje, bol i crvenilo nogu), koji može da se kreće kroz krvne sudove do pluća i uzrokuje bol u grudima i otežano disanje.

Sva moguća neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj učestalosti:

Veoma često (javlja se kod više od 1 na 10 osoba):

Pospanost, vrtoglavica, ubrzan rad srca, zatvor, povećena produkcija pljuvačke.

Često (javlja se kod 1 na 10 osoba):

Nizak nivo belih krvnih ćelija (leukopenija), visok nivo belih krvni ćelija (leukocitoza), visok nivo specifičnih belih krvnih ćelija (eozinofilija), povećanja telesne mase, zamagljen vid, glavobolja, podrhatvanje, ukočenost, uznemirenost, grčevi, konvulzije, trzaji, abnormalni pokreti, visok krvni pritisak, nesvestica ili omaglica nakon promene položaja tela, iznenadan gubitak svesti, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, suvoća usta, manje abnormalnosti u funkcionalnim testovima jetre, gubitak kontrole bešike, tegobe sa mokrenjem, umor, groznica, pojačano znojenje, povišena telesna temperatura, poremećaji govora (napr. nerazgovetan govor).

Šta ako pijem druge lekove?

Pre početka uzimanja leka Klozapin, molimo Vas da kažete svom lekaru ako uzimate ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek. Ovo uključuje i lekove koje ste kupili bez recepta i biljne preparate. Možda će Vam biti potrebna drugačija doza Vašeg leka ili treba da uzimate drugi lek.

Nemojte uzimati Klozapin zajedno sa lekovima koji sprečavaju normalan rad koštane srži i/ili smanjuju broj belih krvnih ćelija proizvedenih u telu, kao što su:

• Karbamazepin, lek za terapiju epilepsije.
• Izvesni antibiotici: hloramfenikol, sulfonamidi kao što je ko-trimoksazol.
• Izvesni lekovi protiv bolova: pirazolonski analgetici kao što je fenilbutazon.
• Penicilamin, lek za terapiju reumatskih zapaljenja zglobova.
• Citotoksični lekovi, lekovi koji se koriste u hemoterapiji.
• Injekcije dugo-delujućih depo antipsihotika .

Ovi lekovi povećavaju rizik od razvoja agranulocitoze (nedostatak belih krvnih ćelija).

Uzimanje Klozapina može uticati na delovanje drugih lekova ili ti lekovi mogu uticati na delovanje leka Klozapin. Recite svom lekaru ako uzimate neke od sledećih lekova:

• Lekovi za terapiju depresije kao što su litijum, fluvoksamin, triciklični antidepresivi, MAO inhibitori, citalopram, paroksetin, fluoksetin i sertralin.
• Drugi antipsihotici koji se upotrebljavaju za terapiju mentalnih oboljenja.
• Benzodiazepini i drugi lekovi za terapiju anksioznosti ili poremećaja spavanja.
• Narkotici ili drugi lekovi koji mogu uticati na disanje.
• Lekovi za kontrolu epilepsije kao što su fenitoin i valproična kiselina.
• Lekovi za terapiju visokog ili niskog krvnog pritiska kao što su adrenalin i noradrenalin.
• Varfarin, lek za sprečavanje zgrušavanja krvi.
• Antihistaminici, lekovi za terapiju prehlade ili alergije kao što je polenska groznica.
• Antiholinergički lekovi, koji se koriste za olakšavanje stomačnih grčeva, spazama i bolesti putovanja.
• Lekovi za terapiju Parkinsonove bolesti.
• Digoksin, lek za terapiju srčanih oboljenja.
• Lekovi za terapiju ubrzanog ili nepravilnog rada srca.
• Neki lekovi za terapiju čira na želucu, kao što su omeprazol ili cimetidin.
• Neki antibiotici, kao što su eritromicin i rifampicin.
• Neki lekovi za terapiju gljivičnih infekcija (kao što je ketokonazol) ili virusnih infekcija (kao što su inhibitori proteaze, koji se koriste za terapiju HIV infekcije).
• Atropin, lek koji se može naći u nekim kapima za oči ili lekovima za kašalj i prehladu.
• Adrenalin, lek koji se koristi u urgentnim stanjima.

Ova lista nije kompletna. Vaš lekar i farmaceut imaju više informacija o lekovima sa kojima treba biti oprezan ili koje treba izbegavati za vreme uzimanja leka Klozapin. Takođe će znati ako lek koji uzimate pripada navedenim grupama. Razgovarajte sa njima.

Uzimanje Klozapina sa hranom ili pićima

Ne treba da pijete alkohol tokom terapije lekom Klozapin.

Recite svom lekaru ako pušite i koliko često pijete napitke koji sadrže kofein (kafa, čaj, kola). Iznenadne promene u navici pušenja ili ispijanja napitaka sa kofeinom mogu takođe uticati na efekte leka Klozapin.

Primena Klozapina u periodu trudnoće i dojenja

Obavestite lekara ako ste trudni ili mislite da ste trudni. Vaš lekar će porazgovarati sa Vama o koristi i mogućim rizicima primene leka tokom trudnoće. Odmah obavestite lekara ako ostanete trudni tokom terapije lekom Klozapin.

Pojedine žene koje uzimaju neke lekove za lečenje mentalnih oboljenja imaju neredovne ili uopšte nemaju menstrualne cikluse. Ako se ovo odnosi na Vas, Vaši ciklusi se mogu normalizovati kada pređete na terapiju lekom Klozapin. Ovo podrazumeva da bi trebalo da koristite kontraceptivnu zaštitu.

Nemojte dojiti Vaše dete tokom uzimanja leka Klozapin. Klozapin, aktivna supstanca leka Klozapin, može proći u mleko i uticati na Vašu bebu

Uticaj Klozapina na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Lek ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije lekom nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima ni rad sa mašinama.

Prestanak terapije?

Ne bi trebalo da prestane da uzimate ovaj lek, osim ako Vam lekar nije rekao da to uradite. Vaši simptomi se mogu vratiti. Ako Vaš lekar odluči da prekine terapiju ovim lekom, Vaša doza se može postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Registrovani lekovi u Srbiji: Closapin, Leponex

Dozni oblici:  tablete od 25mg i 100mg

The post Klozapin appeared first on Psihocentrala.

Kada se koristi?

Lek Eftil sadrži aktivne supstance natrijum-valproat i valproinsku kiselinu, koje pripadaju grupi lekova pod nazivom antiepileptici. Antiepileptik je lek za lečenje epilepsije (padavice).

Lek Eftil je namenjen za:

• lečenje epilepsije (konvulzivnih napada) kod odraslih i dece,
• lečenje manije, u okviru bolesti pod nazivom „bipolarni poremećaj“, kada se osećate jako uznemireno, uzbuđeno ili ste preterano hiperaktivni, zaneseni. Upotrebljava se kada se u terapiji ne može koristiti litijum. Lek je u obliku tableta sa produženim oslobađanjem, što znači da se aktivna supstanca natrijum-valproat postepeno oslobađa iz tablete tokom određenog vremenskog perioda.

Doziranje?

Lek Eftil uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje leka

Eftil tablete sa produženim oslobađanjem, treba da progutate cele (bez drobljenja ili žvakanja) sa vodom, poželjno je tokom obroka ili nakon obroka.  Na taj način se sprečava pojava mučnine koja se može javiti pri primeni leka.

Eftil je u obliku tableta sa produženim oslobađanjem sa kojom se postiže manja maksimalna koncentracija leka u plazmi i obezbeđuju stabilnije koncentracije tokom dana.

Dnevna doza može da se daje kao pojedinačna doza, jednom ili dva puta dnevno.

Koju dozu leka uzeti

Preporučena dnevna doza varira u skladu sa uzrastom i telesnom masom pacijenta.

Uobičajeno doziranje u terapiji maničnih epizoda je sledeće:

Odrasle osobe

Dnevnu dozu određuje i kontroliše individualno, ordinirajući lekar -Inicijalna preporučena dnevna doza je 750 mg. Formulacija sa produženim oslobađanjem se može davati jednom ili dva puta na dan.

Prosečna dnevna doza uobičajeno iznosi između 1000 i 2000 mg valproata.

Nastavak terapije maničnih epizoda u bipolarnim poremećajima treba prilagoditi primenjujući najmanju efikasnu dozu na individualnoj osnovi.

Deca i adolescenti

Bezbednost  i efikasnost Eftil tableta u terapiji maničnih epizoda u sklopu bipolarnih poremećaja nije procenjena kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Uobičajeno doziranje u terapiji epilepsije je sledeće:

Odrasle osobe

Inicijalna dnevna doza iznosi 600 mg na dan, nakon čega se doza postepeno povećava za 200 mg u trodnevnom intervalu, do uspostavljanja kontrole napada. Uobičajene dnevne doze se nalaze u rasponu od 1000 – 2000 mg, odnosno 20 – 30 mg/kg. Ukoliko ove doze nisu dovoljne za postizanje odgovarajuće kontrole bolesti, doza može postepeno da se povećava do 2500 mg/dan.

Deca telesne mase veće od 20 kg

Inicijalna doza treba da iznosi 400 mg/dan (nezavisno od telesne mase) i da se u razmacima povećava sve dok se ne postigne odgovarajuća kontrola napada. Uobičajene doze su 20 – 30 mg/kg/dan. Ukoliko ove doze nisu dovoljne za uspostavljanje kontrole napada, doza može da se povećava do 35 mg/kg/dan.

Deca telesne mase manje od 20 kg

Zbog veličine tableta i titracije doze ne preporučuje se primena Eftil tableta sa produženim oslobađanjem kod dece telesne mase ispod 20 kg.

Kod dece telesne mase ispod 20 kg preporučuje se primena Eftil sirupa.

Osobe starije životne dobi

Iako je farmakokinetika valproata izmenjena kod starijih osoba, ove promene imaju ograničen klinički značaj i doziranje treba da je usklađeno sa kontrolom napada. Volumen distribucije valproata je veći kod starijih osoba i zbog smanjenog vezivanja za serumski albumin, dolazi do porasta koncentracije slobodne frakcije leka. Ovo može da utiče na kliničku interpretaciju vrednosti valproinske kiseline u plazmi.

Osobe sa bubrežnom insuficijencijom (bubrežna slabost)

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom može biti potrebno smanjenje doze leka. Doza treba da se koriguje u skladu sa kliničkom slikom.

Kombinovana terapija

Kod pacijenata na terapiji drugim antiepilepticima, doza antiepileptika se postepeno smanjuje uz istovremeno postepeno uvođenje leka Eftil, tako da se optimalna doza postigne za oko 2 nedelje. U nekim slučajevima je potrebno da se doza valproata poveća za 5-10 mg/kg/dan ukoliko se primenjuje istovremeno sa antikonvulzivima koji indukuju enzime jetre (npr. fenitoin, fenobarbital i karbamazepin). Nakon prestanka primene enzimskih induktora napadi mogu da se kontrolišu manjom dozom valproata. Ukoliko se valproat primenjuje istovremeno sa barbituratima i naročito ukoliko postoji sedativno dejstvo (posebno kod dece), doza barbiturata treba da se smanji.

Redovno praćenje biohemijskih i hematoloških parametara je neophodno kod dece, kod koje su za kontrolu napada potrebne doze veće od 40 mg/kg/dan.

Optimalna doza se uglavnom određuje na osnovu kliničkog odgovora pacijenta i nije neophodno rutinsko merenje koncentracije valproinske kiseline u plazmi. Međutim, merenje koncentracije u plazmi može biti korisno ukoliko doza nije terapijski efikasna ili se sumnja na pojavu neželjenih dejstava.

Ako ste uzeli više leka EFTIL nego što je trebalo

Predoziranje lekom Eftil može da bude opasno. Ukoliko mislite da ste uzeli veću dozu leka, ili je neko drugi slučajno uzeo veću dozu leka, odmah se obratite Vašem lekaru. U slučaju da ste uzeli više leka nego što je trebalo, mogu se javiti sledeći znaci: mučnina, povraćanje i vrtoglavica. Ukoliko dođe do težeg predoziranja simptomi su:,suženje zenica, slabost u mišićima ili slabi refleksi, otežano disanje, glavobolja, konvulzivni napadi, konfuzija, gubitak pamćenja, promena u ponašanju i gubitak svesti.

Prijavljeno je i nekoliko slučajeva intrakranijalne hipertenzije usled cerebralnog (moždanog) edema.

Ukoliko ste uzeli više tableta nego što je trebalo ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Ako ste zaboravili da uzmete lek EFTIL

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek EFTIL

Čak i ako se dobro osećate, nemojte prestati da uzimate lek bez konsultacije sa lekarom. Važno je da se pridržavate uputstva koje Vam je dao Vaš lekar.

Vaš lekar će Vas savetovati kada da prestanete sa terapijom. Nikada ne prekidajte naglo primenu leka Eftil, jer može doći do ponovne pojave epileptičkih napada.

Testovi

Vodite računa da redovno dolazite na kontrole koje Vam je savetovao Vaš lekar. One su veoma značajne, jer Vam može biti neophodno prilagođavanje doze.

Tokom terapije lekom Eftil može doći do promene nivoa enzima jetre u testovima krvi, što može da ukazuje na izmenjenu funkciju jetre.

Ukoliko idete u bolnicu ili na pregled kod drugog lekara ili stomatologa, naglasite da uzimate lek Eftil.

Koliko traje terapija?

Trajanje terapije se određuje u zavisnosti od vrste poremećaja koji se leči i na osnovu procene ordinirajućeg lekara.

Neželjena dejstva i šta sa njima?

Kao i svi lekovi, i lek Eftil može imati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata. Neželjena dejstva su uglavnom blaga i povlače se nakon prekida terapije ili smanjenja doze leka.

Tokom primene leka može doći do: poremećaja funkcije jetre, povećanja enzima jetre, mučnine, bola u želucu, proliva i retkih slučajeva pankreatitisa. Povremeno može doći do sedacije, retko konfuzije i letargije, koje ponekad prelaze u stupor (obamrlost, neosetljivost) i mogu biti praćeni halucinacijama i grčevima. Encefalopatija (oštećenje mozga) i koma se javljaju veoma retko. Takođe veoma retko se mogu javiti reverzibilni Parkinsonizam, reverzibilna demencija sa atrofijom mozga. Povremeno se mogu javiti gubitak sposobnosti kontrolisanja voljnih pokreta i tremor (nevoljno drhtanje tela) u uspravnom položaju. Može doći do poremećaja u procesu učenja, zatim povećanja aktivnosti, obično blage prirode, ali u pojedinim slučajevima može da se javi agresija, hiperaktivnost i poremećaj ponašanja. Prijavljena je konfuzija.

Često može doći do izolovane i umerene hiperamonemije (povećanja koncentracije amonijačnih jedinjenja u krvi) bez poremećaja funkcije jetre, koja je obično prolaznog karaktera i ne zahteva prekid terapije. Međutim, hiperamonemija može biti praćena kliničkim simptomima kao što su: povraćanje, gubitak sposobnosti kontrolisanja voljnih pokreta i poremećaj svesti, kada je neophodan prekid terapije. Prijavljeni su veoma retki slučajevi smanjenja koncentracije natrijuma u krvi, zatim sindrom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona.

Često može doći do pojave smanjenja broja trombocita. Retki su slučajevi anemije, smanjenja broja leukocita ili svih ćelijskih elemenata krvi. Može doći do oštečenja kostne srži, uključujući izolovanu aplaziju crvene krvne loze.

Često može doći do opadanja kose, koje je prolaznog karaktera. Rast kose se normalizuje unutar 6 meseci, s tim da kosa može biti više kovrdžava nego ranije. Veoma retko može doći do pojave dlakavosti i akni.

Šta ako pijem druge lekove?

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove. Lek Eftil može da utiče na dejstvo nekih lekova, ili drugi lekovi mogu da utiču na njegovo dejstvo.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• antipsihotike (lekove za lečenje psihoza);
• antidepresive (lekove za lečenje depresije), uključujući inhibitore monoamino oksidaze (kao što su moklobemid, selegilin);
• benzodiazepine (lekove za smirenje) i olanzapin;
• druge lekove za lečenje epilepsije, kao što su fenitoin, karbamazepin, fenobarbital, lamotrigin, primidon, felbamat, topiramat;
• meflokin i hlorokvin (lekovi za lečenje malarije) – ovi lekovi mogu da povećaju verovatnoću nastanka grčeva. Pre putovanja u delove gde je prisutna malarija posavetujte se sa Vašim lekarom o odgovarjućoj preventivnoj terapiji.
• eritromicin (antibiotik) i cimetidin (lek za lečenje čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu)
• antibiotici iz grupe karbapenema (imipenem, panipenem, meropenem);
• holestiramin (lek za snižavanje masnoća u krvi);
• rifampicin (lek za lečenje tuberkuloze);
• zidovudin (lek za lečenje HIV infekcija);
• antikoagulanse (lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi), kao što je varfarin;
• salicilate (lekove za lečenje bola i zapaljenja, kao što je acetilsalicilna kiselina);

Uzimanje leka EFTIL sa hranom ili pićima

Eftil tablete sa produženim oslobađanjem treba progutati cele, bez drobljenja ili žvakanja, sa vodom i poželjno je tokom obroka ili nakon obroka.

Ne preporučuje se uzimanje alkoholnih pića za vreme terapije.

Primena leka EFTIL u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Trudnoća

Pre početka terapije lekom Eftil Vaš lekar će Vam predočiti moguće probleme koji mogu nastati ukoliko se ovaj lek koristi u toku trudnoće.

Neplanirana trudnoća nije poželjna kod žena na terapiji lekom Eftil. Tokom lečenja treba da koristite efikasnu kontracepciju i da se obavezno posavetujete sa Vašim lekarom pre planiranja trudnoće. Lek Eftil ne utiče na efikasnost oralnih kontraceptiva.

Poznato je da žene koje primaju Eftil tokom trudnoće imaju veći rizik od pojave malformacija kod dece, u poređenju sa ženama koje ne uzimaju ovaj lek. Rizik od malformacija raste ukoliko istovremeno uzimate i druge lekove za lečenje epilepsije. Može doći do pojave sledećih malformacija:

• deformiteti glave i lica, uključujući rascep nepca;
• deformiteti kostiju, uključujući dislokaciju kuka;
• malformacije ekstremiteta;
• deformacije urogenitalnog trakta, uključujući defekte zida mokraćne cevi kod dečaka (deformitet uretre koja povezuje bešiku i penis, pri čemu se otvor formira na drugom mestu), odnosno vagine kod devojčica;
• kardiovaskularne malformacije, uključujući srčane defekte;
• defekti neuralne cevi;
• spina bifida (deformitet kičmene moždine)

Rizik od nastanka poremećaja „spina bifida“ kod novorođenčadi (deformitet kičmene moždine) je veći ukoliko majka uzima lek Eftil. Primena folne kiseline u dozi od 5 mg/dan odmah nakon prekida kontracepcije može da smanji rizik od nastanka poremećaja „spina bifida“ kod deteta.

Takođe, povećan je i rizik od drugih deformiteta kod novorođenčadi. Ovi deformiteti mogu obično da se otkriju u prva 3 meseca trudnoće pomoću rutinskih prenatalnih testova krvi i ultrazvučnih pregleda.

Kod novorođenčadi majki koje su uzimale lek Eftil tokom trudnoće mogu da se jave problemi sa koagulacijom (zgrušavanjem) krvi, što može da se manifestuje pojavom modrica ili usporenim zaustavljanjem krvarenja.

Neka deca se mogu razvijati sporije ili mogu razviti autistične poremećaje, ukoliko su majke tokom trudnoće uzimale lek Eftil. Ovoj deci može biti potrebna dodatna pomoć u edukaciji.

Slučajevi hipoglikemije (sniženja niva šećera u krvi) su prijavljeni kod novorođenčadi, čije su majke uzimale valproat tokom trećeg trimestra trudnoće.

Veoma je važno da ne prestajete naglo sa primenom leka Eftil,  jer to može izazvati ponovnu pojavu epileptičkih napada.

Ukoliko ste trudni ili mislite da ste trudni, odmah se obratite Vašem lekaru. Konsultujte se sa Vašim lekarom pre planiranja trudnoće. Vaš lekar će proceniti odnos koristi od terapije i rizika po plod i ukoliko je potrebno, korigovaće terapiju i adekvatno pratiti Vašu trudnoću.

Dojenje

Lek Eftil se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Potražite savet Vašeg lekara pre početka dojenja.

Uticaj leka EFTIL na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Ne preporučuje se upravljanje motornim vozilom i rukovanje mašinama tokom primene leka Eftil. Lek Eftil može da izazove pospanost, naročito ako istovremeno uzimate druge lekove za lečenje epilepsije ili lekove koji povećavaju pospanost.

Važne informacije o nekim sastojcima leka EFTIL

Jedna tableta sa produženim oslobađanjem sadrži  46 mg natrijuma.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Prestanak terapije?

Ne bi trebalo da prestane da uzimate ovaj lek, osim ako Vam lekar nije rekao da to uradite. Vaši simptomi se mogu vratiti. Ako Vaš lekar odluči da prekine terapiju ovim lekom, Vaša doza se može postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Registrovani lekovi u Srbiji: Eftil R

Dozni oblici:  tablete od 500mg

The post Eftil appeared first on Psihocentrala.

Kada se koristi?

Pripada grupi lekova poznatoj kao antiepileptici (lekovi za lečenje padavice). Zbog svog načina delovanja može se koristiti i za ublažavanje bolova kod pojedinih bolesti, ali i kod nekih psihijatrijskih bolesti.

Lek Karbamazepin se koristi za lečenje:

1. pojedinih vrsta epilepsija (padavica)
2. teških poremećaja raspoloženja kada drugi lekovi ne daju rezultat (manije, i profilaksa kod maničnodepresivne bolesti)
3. simptoma apstinencije (potpunog suzdržavanja) od alkohola
4. bolnih stanja (neuralgija) lica (idiopatska neuralgija trigeminusa, neuralgija trigeminusa kod multiple skleroze, idiopatska glosofaringealna neuralgija)
5. bolne neuropatije kod dijabetičara.

Doziranje?

Način primene: Oralna primena.

Lek uvek uzimajte u skladu sa preporukom lekara. Tako ćete postići najbolje rezultate u lečenju, a mogućnost za pojavu neželjenih dejstava svesti na najmanju mogući meru.

Nemojte uzimati dozu veću od one koja Vam je propisana, ne uzimajte lek češće od predviđenog, niti duži vremenski period od onog koji Vam je rekao lekar.

Nemojte samoinicijativno i naglo prekidati lečenje lekom Karbamazepin. Lekar će Vam reći kada da prestanete da pijete lek.

Epilepsija (padavica)

Odrasli

Početna doza je 100-200 mg jednom ili dva puta dnevno. Dnevna doza se postepeno povećava do postizanja optimalnog terapijskog odgovora, a to je obično do 400 mg dva do tri puta dnevno. Nekim pacijentima je potrebna primena 1600 mg ili čak 2000 mg dnevno, datih u podeljenim dozama.

Deca

Terapija kod dece starije od 5 godina se može započeti dozom od 100 mg dnevno, a povećava se za 100 mg svake sedmice.

Za decu do 5 godina ne preporučuju se tablete leka Karbamazepin.

Doza održavanja:10-20 mg/kg telesne mase dnevno, podeljena u nekoliko doza.  Deca od 5-10 godina starosti: 400-600 mg dnevno. Deca od 10-15 godina starosti: 600-1000 mg dnevno.

Stariji

 S obzirom na moguće interakcije i različit metabolizam antiepileptičnih lekova, potreban je oprez pri odabiru doze leka Karbamazepin kod starijih pacijenata.

Lečenje teških poremećaja raspoloženja (manije i profilaksa kod manično-depresivne bolesti)

Početna doza je 100-200 mg dnevno u podeljenim dozama, koja se postepeno povećava dok postizanja zadovoljavajućeg terapijskog odgovora ili do dostizanja maksimalne dnevne doze od 1600 mg u podeljenim dozama. Uobičajeni opseg doza iznosi od 400 do 600 mg dnevno, datih u podeljenim dozama.

Lečenje simptoma apstinencije od alkohola

Dozu treba prilagoditi individualnim potrebama pacijenta.

Početna doza je 800 mg dnevno datih u podeljenim dozama, nakon toga tokom 5 dana postepeno smanjivati do 200 mg dnevno. Uobičajeno vreme trajanja terapije je 7-10 dana.

Bolna stanja lica (npr. neuralgija trigeminusa)

Početnu dozu od 200-400 mg dnevno postepeno povećavati dok se ne postigne prestanak bola (obično se ovo postiže kod doze od 200 mg 3-4 puta dnevno). Potom postepeno smanjivati dozu do najmanje moguće doze održavanja. Kod starijih pacijenata preporučuje se početna doza od 100 mg dva puta dnevno.

Bolna neuropatija kod dijabetičara

Početna doza je 100 mg, 1-2 puta dnevno, koja se postepeno povećava u zavisnosti od odgovora pacijenta. Uobičajena doza je 200 mg, 3-4 puta dnevno.

Lek Karbamazepin se uvek (sem možda prvog dana) daje u više dnevnih doza, obično 2-3 puta na dan, u zavisnosti od Vašeg zdravstvenog stanja.

• Tablete uzeti u toku, nakon ili između obroka.
• Tablete progutati sa malo tečnosti. Ukoliko postoji potreba tablete se mogu deliti.

Nemojte naglo prekidati lečenje. Uvek pitajte lekara ukoliko imate neke nedoumice. Doze koje Vam propiše lekar, se mogu razlikovati od gore navedenih preporuka. U tom slučaju pratite preporuke lekara.

Ako ste uzeli više leka Karbamazepin nego što je trebalo

Ukoliko ste slučajno uzeli veću dozu leka nego što bi trebalo, odmah se javite Vašem lekaru. Možda će Vam biti potrebna medicinska pomoć. Ukoliko osetite da teško dišete, imate ubrzan i nepravilan rad srca, izgubite svest, imate nesveticu, drhtavicu, mučninu i/ili povraćanje, moguće je da Vam je propisana veća doza leka od one koja Vam je potrebna. Prekinite sa uzimanjem leka i bez odlaganja o tome obavestite Vašeg lekara.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Karbamazepin

Ukoliko ste zaboravili da popijete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Ipak, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, zanemarite činjenicu da ste zaboravili da popijete lek i nastavite sa uobičajenim uzimanjem leka kada za to dođe vreme. Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste zaboravili da uzmete lek.

Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Karbamazepin

Nemojte samoinicijativno i naglo prekidati lečenje lekom Karbamazepin. Lekar će Vam reći kada da prestanete da pijete lek.

Koliko traje terapija?

Trajanje terapije se određuje u zavisnosti od vrste poremećaja koji se leči in a osnovu procene ordinirajućeg lekara.

Neželjena dejstva i šta sa njima?

Lek Karbamazepin, kao i drugi lekovi, može kod pojedinih ljudi izazvati neželjena dejstva. Ona su obično blaga, češće se javljaju na početku terapije i obično nestaju nakon nekoliko dana od početka lečenja.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna:

Odmah se javite lekaru ukoliko Vam se javi bilo šta od niže navedenog. To mogu biti znaci i simptomi oštećenja krvi, jetre, bubrega ili drugih organa i mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć.

• ukoliko imate groznicu koja duže traje, upalu grla, ospu, ulceracije (rane) po ustima, otoke žlezda ili ste skloniji infekcijama (znaci smanjenog broja belih krvnih zrnaca)
• ukoliko osećate umor, glavobolju, imate nedostatak vazduha pri naporu, vrtoglavicu; bledi ste, imate češće infekcije sa povišenom temperaturom
• imate drhtavicu, gušobolju ili ulceracije (rane) u ustima; krvarite ili dobijate modrice češće nego inače, imate krvarenje (nedostatak svih krvnih ćelija)
• imate ospu u vidu crvenih mrlja uglavnom po licu koja može biti praćena umorom, groznicom, mučninom, gubitkom apetita (znaci sistemskog lupusa eritematozusa)
• imate žutu prebojenost kože i beonjača (znaci upale jetre)
• imate tamnu prebojenost urina (znaci porfirije ili upale jetre)
• imate smanjeno lučenje urina zbog poremećaja bubrega, krv u mokraći
• imate jak bol u gornjem delu stomaka, povraćanje, gubitak apetita (znaci pankreatitisa)
• ukoliko Vam se javi ospa po koži, crvenilo kože, pojava plikova po usnama, očima ili usnoj duplji, ljušćenje kože, udruženo sa groznicom, drhtavicom, glavoboljom, kašljom, bolovima po telu (znaci teškog oblika kožne reakcije)
• imate otok lica, očnih kapaka, jezika, otežano gutanje, sviranje u grudima, urtikariju (koprivnjaču) i generalizovani svrab, ospu, groznicu, grčeve u stomaku, nelagodnost ili stezanje u grudima, otežano disanje, nesvestica (znaci angioedema i teškog oblika alergijske reakcije)
• redak poremećaj pojačane preosetljivosti više organa, a koji se karakteriše groznicom, crvenilom kože, bolovima u zglobovima, i poremećajima u krvi, testovima funkcije jetre i nestankom žučnih puteva
• ukoliko ste letargični, konfuzni (zbunjeni), imate glavobolju, povraćate, imate grčeve u mišićima ili češću pojavu napada (znaci mogućeg sniženja natrijuma u krvi)
• ukoliko imate groznicu, mučninu, povraćanje, glavobolju, ukočen vrat i preosetljivost na svetlost (znaci meningitisa-upaljenih moždanih ovojnica)
• ukoliko imate mišićnu ukočenost, povišenu temperaturu, promenjenu svest, visok krvni pritisak, izraženu salivaciju (znaci neuroleptičkog malignog sindroma) , imate nepravilan rad srca, bolove u grudima , imate poremećaj svesti, nesvesticu.

Pored pomenutih mogu se javiti i sledeća neželjena dejstva:

Neka neželjena dejstva mogu biti blaga i prolazna, dok pojedina mogu zahtevati da se javite lekaru.

Ukoliko nešto od navedenog traje duži vremenski period ili Vam predstavlja problem, obavezno o tome obavestite lekara.

Veoma česta (javljaju se kod češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): vrtoglavica, ataksija (poremećaj koordinacije mišića), pospanost, umor; mučnina, povraćanje; alergijski dermatitis (upala kože), koprivnjača; povišene vrednosti nekih analiza krvi, kao povišena gama-GT (obično bez kliničkog značaja).

Česta (javljaju se kod 1-10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): poremećaj nekih vrednosti analiza krvi (trombocitopenija, eozinofilija, povišena alkalna fosfataza); otoci članaka, stopala ili potkolenica (edem), porast telesne težine i hiponatrijemija (snižen nivo natrijuma u krvi); glavobolja, duple slike, poremećaj vida kao zamagljen vid; suvoća usta;

Šta ako pijem druge lekove?

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Važno je da lekara obavestite ukoliko pijete neki drugi lek, jer Karbamazepin može stupiti u interakciju sa mnogim lekovima. Može biti potrebno da Vam se promeni doza leka ili da potpuno prestanete da koristite neki lek dok ste na terapiji lekom Karbamazepin.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko koristite neki od sledećih lekova:

• lekove za terapiju depresije ili anksioznosti (uznemirenosti i napetosti), kao: litijum, alprazolam, haloperidol, imipramin, dezipramin, viloksazin, fluoksetin, tioridazin ili druge.
• kortikosteroidne lekove, kao hidrokortizon, fludrokortizon, prednizolon ili deksametazon
• antikoagulantne lekove (lekove protiv zgrušavanja krvi), kao varfarin
• antibiotike, posebno eritromicin, izoniazid ili doksiciklin
• lekove za lečenje psihijatrijskih bolesti npr. shizofrenije, kao što su klozapin, olanzapin ili risperidon
• lekovi protiv bolova koji sadrže dekstropropoksifen, tramadol ili metadon
• druge antikonvulzive (lekove za terapiju napada), kao fenitoin, okskarbamazepin ili fenobarbiton, ali i klobazam, klonazepam, etosuksimid, primidon, valproinsku kiselinu
• lekovi za lečenje gljivičnih infekcija kao itrakonazol, ketokonazol, flukonazol
• lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska ili druge bolesti srca kao verapamil, dilitazem, digoksin ili felodipin
• diuretike (lekove za izbacivanje tečnosti), kao furosemid ili hidrohlorotiazid
• lekove za lečenje čira, kao cimetidin i omeprazol
• izotretinoin (lek za terapiju akni)
• metoklopramid (lek protiv mučnine i povraćanja)
• acetazolamid (lek za lečenje glaukoma, povišenog pritiska u oku)  danazol (lek za lečenje endometrioze, poremećaja tkiva materice)
• lekove za terapiju astme kao teofilin i aminofilin
• ciklosporin (imunosupresivni lek, koristi se nakon transplantacije organa, ali i kod artritisa i psorijaze)
• everolimus (imunosupresivni lek, lek koji suzbija imunološki tj. odbrambeni sistem)
• preparate koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum). Ovi lekovi se ne smeju istovremeno koristiti sa lekom Karbamazepin. Ukoliko već koristite ove preparate konsultujte lekara.
• lekove iz grupe inhibitora proteaza, koji se koriste za lečenje infekcija HIV-om (indinavir, sakvinavir, ritonavir)
• bilo koji drugi lek, uključujući i vitamine B grupe (npr. nikotinamid)
• analgetike (lekove protiv bolova) ili antiinflamatorne lekove (lekove protiv zapaljenja) kao ibuprofen ili paracetamol
• antihistaminike (lekove za terapiju alergije) kao loratadin, terfenadin
• mišićne relaksanse (lek za opuštanje mišića) kao oksibutinin, dantrolen
• tiklodipin (lek za sprečavanje slepljivanja trombocita)
• antineoplastike (lekovi za lečenje raka) kao cisplatin, doksorubicin ili imatinib
• antimalarike, kao meflokin
• rifampicin (lek za lečenje tuberkuloze)
• antihelmintike (lekove za lečenje infekcija helmintima-crvima), kao prazikvantel
• L-tiroksin (za lečenje poremećaja štitne žlezde)
• hormonske oralne kontraceptivne pilule (pilule za sprečavanje začeća) ili druge lekove koje sadrže hormone estrogen i/ili progesteron npr. gestrinon, tribolon i toremifen.

Kod žena koje su na istovremenoj terapiji hormonskim kontraceptivnim pilulama i lekom Karbamazepin, može doći do poremećaja menstrualnog ciklusa. Lek Karbamazepin može smanjiti efektivnost ovih pilula, pa je potrebno razmotriti druge metode zaštite od neželjene trudnoće.

Uzimanje leka Karbamazepinsa hranom ili pićima

Nemojte piti alkohol u toku terapije lekom Karbamazepin.

Nemojte jesti grejpfrut ili piti sok od grejpfruta, jer to može pojačati dejstvo leka Karbamazepin.

Drugi sokovi, kao sok od pomorandže ili jabuke nemaju takvo dejstvo, pa ih možete koristiti.

Primena leka Karbamazepinu periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Trudnoća

Recite Vašem lekaru ukoliko ste trudni ili planirate da ostanete u drugom stanju.

Važno je da u toku trudnoće Vaša bolest bude dobro kontrolisana. S druge strane, uzimanje antiepileptika (lekova za terapiju napada) u toku trudnoće može predstavljati rizik za bebu. Lekar će Vam skrenuti pažnju na moguće rizike. Nemojte samoinicijativno, bez konsultacije sa lekarom, prekidati terapiju lekom Karbamazepin u toku trudnoće.

Dojenje

Recite Vašem lekaru ukoliko dojite. Aktivni sastojak leka Karbamazepin prelazi u mleko dojilja. Lekar može biti saglasan sa time da nastavite da dojite, uz pažljivi nadzor deteta zbog moguće pojave neželjenih dejstava. Ipak, ukoliko se kod deteta jave neželjena dejstva kao npr. izrazita pospanost, prekinuti dojenje i javiti se lekaru.

Uticaj leka Karbamazepin na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Osobe koje su na terapiji lekom Karbamazepin mogu biti pospane i imati vrtoglavicu ili zamagljen vid, posebno na početku terapije ili prilikom povećanja doze.

Zbog snažnog uticaja na psihofizičke sposobnosti za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima ni rad sa mašinama.

Prestanak terapije?

Ne bi trebalo da prestane da uzimate ovaj lek, osim ako Vam lekar nije rekao da to uradite. Vaši simptomi se mogu vratiti. Ako Vaš lekar odluči da prekine terapiju ovim lekom, Vaša doza se može postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Registrovani lekovi u Srbiji: Karbamazepin, Galepsin, Tegretol

Dozni oblici:  tablete od 200mg, 400mg

The post Karbamazepin appeared first on Psihocentrala.

ŠTA JE LEK BROMAZEPAM I ČEMU JE NAMENJEN?

Pripada grupi lekova pod nazivom benzodiazepini. Lek Bromazepam se koristi za lečenje teškog oblika anksioznosti (jak neopravdan strah ili velika briga koja može uticati na osećanja, raspoloženje, ponašanje i rasudjivanje). Lek Bromazepam se propisuje na što kraći vremenski period. On najčešće iznosi od 8 do 12 nedelja.

ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK BROMAZEPAM

Lek BROMAZEPAM ne smete koristiti:

• Ako ste alergični na bromazepam ili na neku od pomoćnih supstanci u tabletama.
• Ako ste alergični na druge benzodiazepine (diazepam, klonazepam, flurazepam i temazepam).
• Ako imate ozbiljno oboljenje pluća sa teškoćama u disanju.
• Ako imate ozbiljne probleme sa jetrom.
• Ako imate bolest pod nazivom miastenia gravis (bolest koju karakteriše preterana slabost i brzo zamaranje mišića).
• Ako imate sleep apnoea sindrom (kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja).

Nemojte uzimati lek Bromazepam ukoliko ste alergični na neki od gore navedenih lekova ili imate neku od navedenih oboljenja. Ukoliko niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Deca

Deca mladja od 12 godina ne smeju koristiti ovaj lek.

Kada uzimate lek BROMAZEPAM, posebno vodite računa:

Pre uzimanja Bromazepam tableta treba da kažete svom lekaru ili farmaceutu:

• ukoliko imate poremećaj rada jetre, bubrega ili pluća;
• ukoliko ste ranije lečeni od depresije;
• ukoliko koristite, ili da ste u nedavnoj prošlosti prekomerno koristili lekove i alkohol; – ukoliko ste imali problema sa zloupotrebom alkohola ili lekova u prošlosti.

Primena drugih lekova

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• za lečenje psihičkih problema,
• za lečenje nesanice,
• za lečenje alergija (lekovi od kojih ste pospani),
• za lečenje epilepsije,
• cimetidin (za lečenje stomačnih problema i gorušice),- jake analgetike (za suzbijanje bola, poput morfina).

Operacije

Pre uvodjenja u anesteziju pre nekog hirurškog zahvata ili stomatološke intervencije, obavestite Vašeg lekara ili stomatologa da uzimate lek bromazepam.

Uzimanje alkohola

Ne smete konzumirati alkohol  dok uzimate lek bromazepam zato što:

• možete biti pospani nakon uzimanja bromazepama,
• možete imati problema sa koncentracijom i upadati u dubok san,
• duboki san može izazvati ozbiljne probleme u Vašem disanju i srčanom radu.

Primena leka BROMAZEPAM u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ukoliko ste trudni, pokušavate da zatrudnite ili dojite. Vaš lekar će odlučiti da li da uzimate bromazepam, jer on može štetno uticati na Vaš plod. Ukoliko ste već uzeli lek Bromazepam, odmah o tome obavestite Vašeg lekara koji će odlučiti da li treba da prestanete sa uzimanjem leka.

Uticaj leka BROMAZEPAM na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Za vreme terapije lekom Bromazepam, posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko upravljate vozilom ili rukujete mašinama. Lek Bromazepam ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima ni rad sa mašinama.

KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK BROMAZEPAM

Lek BROMAZEPAM  uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Na početku lečenja uzimajte najmanju dozu leka Bromazepam. Vaš lekar će je postepeno povećavati dok ne pronadje odgovarajuću dozu za Vas. Vaš  lekar će Vam propisati najnižu efikasnu dozu. Vaš lekar će zahtevati od Vas da uzimate lek Bromazepam najkraće moguće vreme.

Bromazepam tablete treba progutati cele bez žvakanja sa čašom vode.

Deca – Lek Bromazepam se ne preporučuje deci mladjoj od 12 godina.

Odrasli – Uobičajena doza je 3 do 18 mg dnevno, podeljeno u nekoliko doza. Lek Bromazepam se uglavnom ne koristi duže od 12 nedelja.

Stariji i pacijenti sa oboljenjem jetre ili bubrega – Vaš lekar će odlučiti o broju tableta i koliko često ih možete uzimati. Vaša doza će biti niža od doze za odrasle.

Ako ste uzeli više leka BROMAZEPAM nego što je trebalo

Ako greškom, odjednom, uzmete više tableta nego što je to preporučeno ili neko drugi uzme Vaš lek, odmah se obratite svom lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Sa sobom ponesite pakovanje svog leka, čak ako u kutiji i nema više tableta. Ako uzmete više tableta nego što je to preporučeno, možete osetiti sanjivost ili pospanost, izgubiti kontrolu nad svojim pokretima (gubitak koordinacije), imati spor i nerazgovetan govor i nagle očne pokrete.

Ako ste zaboravili da uzmete lek BROMAZEPAM

Ako zaboravite da svoju dozu leka uzmete u preporučeno vreme, uzmite je kad dodje vreme za narednu dozu. Nikad ne uzimajte dvostruku dozu leka da nadoknadite preskočenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek BROMAZEPAM

Ne prekidajte uzimanje tableta bez saveta Vašeg lekara. U slučaju prekida terapije, naročito u slučaju naglog prekida, Vaši  simptomi se ponovo mogu javiti.

Smanjivanje doze ili obustava lečenja moraju biti postepeni. Ovo smanjuje rizik od ponovnog javljanja simptoma. Vaš lekar će odlučiti kada da prestanete sa terapijom.

MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA

Kao i u slučaju primene drugih lekova, propisana primena Bromazepam tableta kod određenog broja bolesnika može dovesti do neželjenih reakcija.

Nakon obustave terapije, ukoliko primetite neko od ozbiljnih neželjenih dejstava, odmah se obratite Vašem lekaru jer može biti neophodna hitna medicinska pomoć:

• Srčana slabost koja se može manifestovati kao gubitak daha, oticanje zglobova, kašalj, umor I srčani udar koji se može manifestovati kao bol u grudima koji se širi prema vratu, ramenima i levoj ruci;
• Problemi s disanjem (respiratorna depresija). Rani znaci uključuju bučno, otežano i neujednačeno disanje. Vaša koža može pomodreti;
• Osećaj nemira, agresivnosti, besa, razdražljivosti ili uzrujanosti;
• Košmari, halucinacije (vidite ili čujete stvari koje ne postoje);
• Psihički problemi kao što su prividjanja (verovanje u nerealne stvari ili gubitak kontakta sa realnošću;
• Promene u ponašanju koje nisu u skladu sa karakterom.

Kada počnete da uzimate lek Bromazepam mogu se javiti sledeća neželjena dejstva:

• Osećaj sanjivosti, pospanosti i umora;
• Odsustvo ili gubitak emocija;
• Smanjena budnost;
• Konfuzija (zbunjenost);
• Glavobolja;
• Vrtoglavica;
• Slabost mišića;
• Slaba koordinacija uključujući osećaj nestabilnosti za vreme hoda; – Problemi s vidom (dupli vid).

Ova neželjena dejstva uglavnom nestaju nakon nekog vremena. U slučaju zabrinutosti, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti u bilo koje vreme terapije:

• Otežano pamćenje koje može nastati u isto vreme sa promenjenim ili čudnim ponašanjem;
• Depresija;
• Osećaj ili prisustvo bolesti (mučnina i povraćanje);
• Zatvor ili proliv;
• Ospa po koži;
• Pojačana ili smanjena želja za seksom.

Ponovno javljanje simptoma

Možete postati zavisni od lekova iz grupe benzodiazepina, uključujući i bromazepam. Ovo znači da ukoliko naglo prekinete lečenje ili smanjite dozu suviše naglo, vaši simptomi se ponovo mogu javiti. Simptomi obuvataju:

• Glavobolju;
• Mišićnu slabost i nemir;
• Preterana zabrinutost, napetost, zbunjenost ili neraspoloženost.

Povremeno se mogu javiti sledeći simptomi:

• Preosetljivost na svetlost, buku ili dodir;
• Slušno i vidno opažanje nepostojećih stvari;
• Peckanje i utrnulost u rukama i nogama; – Izgubljenost i gubitak kontakta s realnošću; –         Epi-napadi.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti koji su na terapiji bromazepamom imaju povećani rizik od padova i lomljenja kostiju.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta

The post Bromazepam appeared first on Psihocentrala.

Šta je lek zolpidem i čemu je namenjen?

Pripada grupi lekova poznatoj kao hipnotici. Hipnotici se koriste za lečenje nesanice.

Lek Zolpidem se koristi za kratkotrajno lečenje nesanice, u slučajevima kada ona onesposobljava ili iscrpljuje pacijenta.

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek zolpidem

Lek Zolpidem ne smete koristiti ukoliko:

• ste alergični (preosetljivi) na zolpidem ili na druge sastojke u preparatu (videti „Šta sadrži lek Zolpidem“). Znaci alergijske reakcije su: ospa po koži, otežano gutanje ili disanje, oticanje usana, lica, grla ili jezika,
• imate tešku respiratornu insuficijenciju (stanje koje nastaje usled teških bolesti pluća i karakteriše se smanjenom koncentracijom kiseonika sa ili bez povećane koncentracije ugljen-dioksida u arterijskoj krvi),
• imate tešku insuficijenciju jetre (teško oštećenje funkcije jetre),
• imate sindrom apneje u snu (ponavljani prestanak disanja za vreme spavanja koji traje oko 10 sekundi),
• bolujete od mijastenije gravis (autoimuna bolest koju karakteriše slabost u određenim mišićnim grupama ili, ređe, slabost skeletne muskulature),
• Vam je lekar rekao da bolujete od psihoze (mentalne bolesti).
• Lek Zolpidem ne smeju koristiti deca i adolescenti mlađi od 18 godina.

Nemojte uzimati ovaj lek ukoliko se bilo šta gore navedeno odnosi na vas. Ukoliko niste sigurni posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre primene leka Zolpidem.

Kada uzimate lek Zolpidem, posebno vodite računa ukoliko:

• imate ili ste ranije imali neku od bolesti zavisnosti, kao što je alkoholizam ili zavisnost od lekova,  imate bolest pluća,
• imate bolest jetre,
• mislite ili znate da bolujete od depresije (stanje koje se karakteriše povlačenjem u sebe, potištenošću, nesanicom, gubitkom apetita, opsednutošću crnim mislima, usporenim misaonim tokom, osećajem bespomoćnosti i beznadežnosti) ili imate druge psihičke tegobe,

Tokom lečenja lekom Zolpidem strogo se pridržavajte preporuka Vašeg lekara u pogledu doze, dužine primene leka i postepenog smanjenja doze na kraju lečenja.

Pre donošenja odluke o lečenju lekom Zolpidem, Vaš lekar će prvo utvrditi i lečiti osnovne uzroke nesanice. Ukoliko nakon 7 – 14 dana terapije lekom Zolpidem ne dođe do poboljšanja, obratite se Vašem lekaru. To može biti znak da su primarni uzrok nesanice psihički ili fizički poremećaji, što će proceniti Vaš lekar.

Oprez je potreban ukoliko ste stariji od 65 godina, jer lek Zolpidem opušta mišiće zbog čega može doći do pada, povreda ili preloma (poseban oprez je potreban ako ustajete noću).

U daljem tekstu su date opšte informacije koje se odnose na dejstva primećena nakon primene benzodiazepina i drugih hipnotika, koje će Vaš lekar imati u vidu pre propisivanja leka Zolpidem.

Tolerancija

Kod ponovljene primene leka Zolpidem tokom nekoliko nedelja može doći do slabljenja hipnotičkog (uspavljujućeg) dejstva leka.

Zavisnost

Kod primene velikih doza ili dugotrajne primene leka Zolpidem može doći do pojave psihičke i fizičke zavisnosti. Rizik je veći kod osoba koje su zloupotrebljavale alkohol ili lekove. Ukoliko se javi fizička zavisnost nagli prekid lečenja može da izazove pojavu tzv. apstinencijalnih simptoma (simptomi obustave leka) (videti „Šta se dešava ako naglo prestanete da uzimate lek Zolpidem?“). Ukoliko dođe do zavisnosti, obustavljanje leka Zolpidem treba da bude postepeno. Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Apstinencijalni simptomi (“rebound” nesanica)

Kod naglog prekida lečenja hipnoticima može doći do ponovnog javljanja nesanice u izraženijem obliku („rebound“ fenomen). „Rebound fenomen“ može biti praćen drugim reakcijama uključujući glavobolju ili bolove u mišićima, promenu raspoloženja, izraženu anksioznost (osećaj psihičke napetosti bez stvarnog razloga), nemir, konfuziju (zbunjenost) i razdražljivost. Veoma je važno da budete upozoreni na mogućnost pojave „rebound“ fenomena nakon prestanka primene leka da bi se osećaj anksioznosti (teskobe i napetosti) sveo na najmanju meru.

Amnezija

Kod primene lekova iz grupe hipnotika (kojima pripada lek Zolpidem) može doći do pojave anterogradne amnezije (gubitak pamćenja za skorašnje događaje), koja se najčešće javlja nekoliko sati nakon uzimanja leka. Da bi ste smanjili rizik od pojave anterogradne amnezije, posle primene leka treba da obezbedite sebi uslove za neprekinut san u trajanju od 7 do 8 sati (videti odeljak 4: „ Moguća neželjena dejstva“).

Ostale psihijatrijske i „paradoksalne“ reakcije

U toku lečenja može doći do reakcija kao što su: nemir, razdražljivost, agresivnost, deluzije (čulne obmane), bes, noćne more, halucinacije (opažanje nepostojećih predmeta, pojava ili događaja), psihoze, neadekvatno ponašanje, izražena nesanica i drugi poremećaji ponašanja. U tom slučaju treba prekinuti primenu leka Zolpidem. Navedene reakcije se češće javljaju kod osoba starije životne dobi.

Mesečarenje i slični poremećaji

Nakon primene leka Zolpidem može doći do poremećaja tokom sna, kao što su: hodanje u snu, „vožnja u snu“, priprema i uzimanje hrane, telefoniranje ili seksualna aktivnost, sa posledičnom amnezijom za ove događaje. Istovremena primena alkohola i drugih sedativa sa lekom Zolpidem ili primena leka Zolpidem u većim dozama od preporučene povećava rizik od mesečarenja i sličnih poremećaja sna. Ukoliko se ovi poremećaji jave, Vaš lekar će razmotriti prekid terapije ovim lekom (videti odeljak 4: „ Moguća neželjena dejstva“).

Primena drugih lekova

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, homeopatske lekove  ili visoke doze vitamina.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste uzimali ili uzimate neke od sledećih lekova:

• lekove za lečenje psihičkih bolesti (neuroleptici, antidepresivi, antipsihotici)
• hipnotike (lekove za lečenje nesanice)
• lekove za lečenje anksioznih poremećaja i lekove za smirenje (anksiolitici/sedativi)  sertralin (lek za lečenje depresije)
• narkotičke analgetike (lekove za otklanjanje bola jakog dejstva). Može doći do pojave euforije i, kao posledica toga, jače izražene psihičke zavisnosti.
• antiepileptike (lekove za lečenje epilepsije)
• anestetike (lekovi koji se koriste u hirurgiji)
• lekove za lečenje alergija ili prehlade koji izazivaju pospanost (antihistaminici sa sedativnim dejstvom)
• rifampicin (lek za lečenje tuberkuloze) ili ketokonazol (lek za lečenje gljivičnih infekcija). Kod istovremene primene može doći do slabljenja ili pojačanja dejstva leka Zolpidem.

Uzimanje leka Zolpidem sa hranom ili pićima

Tokom lečenja lekom Zolpidem ne smete da konzumirate alkohol! Alkohol menja i pojačava dejstvo leka Zolpidem na nepredvidljiv način. Sposobnost izvršavanja poslova koji zahtevaju pojačanu koncentraciju je dodatno oštećena kombinovanom primenom alkohola i leka Zolpidem.

Uzimanje leka Zolpidem sa hranom ili bezalkoholnim pićima ne utiče na dejstvo leka.

Primena leka Zolpidem u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ne postoji dovoljno podataka za procenu bezbednosti primene leka Zolpidem tokom trudnoće i dojenja. Ukoliko ste trudni ili mislite da ste trudni nemojte uzimati lek Zolpidem bez saveta Vašeg lekara, naročito u prva tri meseca trudnoće.

Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću u toku lečenja lekom Zolpidem, obratite se Vašem lekaru. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite lečenje lekom Zolpidem.

Ukoliko se lek Zolpidem koristi u dužem periodu tokom poslednjih meseci trudnoće, može doći do pojave apstinencijalnih simptoma (simptoma obustave leka) kod novorođenčeta.

Ukoliko se lek Zolpidem iz medicinski opravdanih razloga koristi u kasnijem stadijumu trudnoće ili tokom porođaja, može doći do pojave hipotermije (sniženja telesne temperature), hipotonije (oslabljenog mišićnog tonusa) i respiratorne depresije (poremećaja disanja) kod novorođenčeta.

Imajući u vidu da se zolpidem u malim količinama izlučuje u majčino mleko, nemojte uzimati lek Zolpidem u periodu dojenja.

Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Uticaj leka Zolpidem na upravljanje motornim vozilom i rukovanje mašinama

Ukoliko se u toku sledećeg dana nakon uzimanja leka Zolpidem javi pospanost, vrtoglavica ili konfuzija (zbunjenost) ne smete upravljati motornim vozilom ili rukovati mašinama. Da bi se smanjio rizik od neželjenih dejstava preporučuje se da između primene leka Zolpidem i obavljanja ovih aktivnosti prođe najmanje 7 – 8 sati.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Zolpidem

Zolpidem film tablete kao pomoćnu supstancu sadrže laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Kako se upotrebljava lek zolpidem

Lek Zolpidem uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Zolpidem film tablete se uzimaju oralno. Zbog brzog početka delovanja, lek se uzima neposredno pre odlaska na spavanje ili u krevetu. Preporučena dnevna doza za odrasle je 10 mg (jedna tableta).

Uobičajeno trajanje terapije je od nekoliko dana do dve nedelje, a maksimalno 4 nedelje, uključujući vreme postepenog smanjenja doze leka.

Kao i u slučaju drugih hipnotika, dugotrajna primena se ne preporučuje odnosno dužina terapije ne treba da bude duža od 4 nedelje.

Posebne grupe pacijenata

Deca

Imajući u vidu da bezbednost i efikasnost zolpidema nije utvrđena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, lek se ne sme primenjivati kod ove grupe pacijenata

Osobe starije životne dobi

Stariji i iscrpljeni pacijenti mogu biti posebno osetljivi na dejstvo zolpidema. Zbog toga, preporučena doza kod ovih pacijenata iznosi 5 mg i ne sme da se prekorači.

Insuficijencija jetre

Metabolizam i klirens leka je smanjen kod pacijenata sa insuficijencijom jetre. Preporučena doza iznosi 5 mg na dan uz poseban oprez kod starijih osoba. Kod odraslih (osobe mlađe od 65 godina) doza može da se poveća na 10 mg samo ukoliko klinički odgovor nije postignut, a lek se dobro podnosi.

Ako  ste uzeli više leka Zolpidem nego što je trebalo

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka od onoga što Vam je preporučeno ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Kod predoziranja lekom Zolpidem može doći do poremećaja svesti, koji može da se ispolji kao pospanost, konfuzija (zbunjenost), dubok san ili koma sa smrtnim ishodom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zolpidem

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Lek Zolpidem se mora uzimati isključivo uveče, pred spavanje. Ako zaboravite da uzmete tabletu uveče, nemojte je uzimati u bilo koje drugo vreme, jer se u suprotnom mogu javiti pospanost, ošamućenost i konfuzija tokom dana.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Zolpidem

Ukoliko osetite poboljšanje, ne prekidajte lečenje lekom Zolpidem bez saveta Vašeg lekara.

Nikada ne prekidajte lečenje lekom Zolpidem naglo, jer može doći do pogoršanja nesanice i pojave apstinencijalnih simptoma (simptoma obustave leka), kao što su: anksioznost (teskoba), nervoza, razdražljivost, konfuzija (zbunjenost), glavobolja, depresija, ubrzani ili nepravilni rad srca, noćne more, halucinacije (opažanje nepostojećih predmeta, pojava ili događaja), preosetljivost na svetlost, buku ili fizički dodir, derealizacija (poremećaj percepcije spoljašnjeg sveta koji postaje čudan ili nerealan), depersonalizacija (osećaj gubitka sopstvenog identiteta, osećaj da sopstvena ličnost više ne postoji, gubitak odnosa prema svom telu), osećaj bockanja ili mravinjanja u rukama ili nogama, bol u mišićima, stomačne tegobe. U retkim slučajevima može doći do epileptičkih napada.

Ukoliko primetite pojavu nekog od navedenih simptoma odmah se obratite Vašem lekaru.

Moguća neželjena dejstva

Lek Zolpidem, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Ukoliko se javi neko od sledećih veoma retkih neželjenih dejstava prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu:

 alergijske reakcije (naglo oticanje šaka ili stopala, oticanje lica, usana, jezika ili grla, zviždanje i stezanje u grudima, otežano disanje, nesvestica, osećaj malaksalosti, svrab, koprivnjača, ospa po koži, perutanje kože i znojenje naročito u predelu lica i vrata, plikovi i raslojavanje kože).

Neželjena dejstva koja se javljaju često (od 1% do 10%): halucinacije (opažanje nepostojećih predmeta, pojava ili događaja), razdražljivost, noćne more, pospanost, glavobolja, vrtoglavica, pogoršanje nesanice, anterogradna amnezija (gubitak pamćenja za skorašnje događaje koji su se desili nakon uzimanja leka), dijareja (proliv), mučnina, povraćanje, bol u trbuhu, infekcije gornjih i donjih delova respiratornog trakta i umor.

Neželjena dejstva koja se javljaju povremeno (od 0,1% do 1%): konfuzija (zbunjenost), razdražljivost, diplopije (dvoslike).

Neželjena dejstva sa nepoznatom učestalošću (ne može da se proceni na osnovu raspoloživih podataka) su: angioneurotski edem (naglo oticanje kože lica (obično oko usana) ili drugih delova tela (tipično šaka), oticanje sluzokože usne duplje i/ili ždrela, i jezika, što može biti praćeno svrabom, koprivnjačom i otežanim disanjem), uznemirenost, agresivnost, deluzije (čulne obmane), bes, psihoze, poremećaj ponašanja, mesečarenje, fizička i psihička zavisnost (kod prekida terapije može doći do pojave apstinencijalnih simptoma ili “rebound” fenomena), smanjenje libida (seksualne želje), depresija, smanjen nivo svesti, porast enzima jetre, ospa po koži, svrab, koprivnjača, pojačano znojenje, mišićna slabost, ataksija (poremećaj hoda), tolerancija na lek, pad (uglavnom kod starijih pacijenata kada se lek Zolpidem ne uzima u skladu sa preporukama), otežano disanje.

The post Zolpidem (Belbien, Sanval, Lunata, Zolsana) appeared first on Psihocentrala.

Šta je lek lorazepam i čemu je namenjen?

Lorazepam pripada grupi lekova poznatih pod zajedničkim imenom benzodiazepini.

Lorazepam tablete se koriste se za kratkotrajno lečenje stanja psihičke napetosti, uznemirenosti, nervoze ili nesanice, tj. U stanjima  koja negativno utiču na ukupni kvalitet života.

Ovaj lek primenjuje se i u cilju smirivanja i opuštanja pacijenata koji se pripremaju za operacije ili veće hirurške zahvate stomatologa.

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek lorazepam

Lek  lorazepam  ne smete koristiti:

• Ako ste alergični (preosetljivi) na benzodiazepine ili na druge sastojke u preparatu (videti odeljak 6).
• Ako imate ozbiljno oboljenje pluća ili probleme sa disanjem
• Ako imate mijasteniju gravis (bolest koju karakteriše slabost ili umor u mišićima) – ako imate ozbiljno oštećenje jetre
• Ako imate probleme sa disanjem u toku sna (tzv. “sleep apnoea”- kratkotrajni prestanak disanja u toku sna)
• Ako dojite, s obzirom da se lek može naći u mleku

Kada uzimate lek lorazepam, recite vašem lekaru ako:

• Ste trudni ili pokušavate da ostanete u drugom stanju
• Zloupotrebljavate ili ste u prošlosti zloupotrebljavali neke lekove ili alkohol
• Imate poremećaj ličnosti. U tom slučaju imate većih izgleda da razvijete zavisnost od leka Lorazepam.

• Imate neko oboljenje jetre ili bubrega
• Ste nekada imali depresiju, s obzirom da se može ponovo javiti prilikom terapije lekom Lorazepam

• Imate depresiju, s obzirom da lek lorazepam može intenzivirati razmišljanja o samoubistvu koja možda imate
• Imate poteškoća sa disanjem
• Imate glaukom (povišen očni pritisak)

Prilikom upotrebe leka lorazepam tokom više nedelja može doći do smanjenja njegove efikasnosti. U slučaju da lek lorazepam koristite duže od 4 nedelje, lekar od vas može zahtevati da uradite neka analize krvi i proverite funkciju jetre, jer lek lorazepam može imati uticaja na njenu funkciju.

Kod dužeg trajanja terapije može doći do pojave zavisnosti. Iz tog razloga se lek lorazepam obično koristi kraći vremenski period, od nekoliko dana do 4 nedelje, uključujući i period postepenog ukidanja leka. Ovo smanjuje rizik od sticanja zavisnosti i pojave neprijatnih simptoma nakon prestanka njegovog uzimanja.

Primena drugih lekova

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Ovo se posebno odnosi na sledeće lekove:

• Sedative
• Lekove protiv anksioznosti
• Lekove protiv depresije
• Jake lekove protiv bolova
• Lekove protiv epilepsije (npr. Natrijum-valproat)
• Lekove protiv alergije (antihistaminike)
• Lekove za lečenje poremećaja raspoloženja ili mentalnih poremećaja (npr. Loksapin ili klozapin)
• Anestetike
• Lekove protiv astme (teofilin, aminofilin)
• Probenecid (lek za lečenje gihta)

Lekar će vam možda smanjiti doze navedenih lekova pre nego što počnete sa terapijom lekom lorazepam.

Uzimanje leka lorazepam sa hranom ili pićima

Uzimanje leka lorazepam sa hranom ili pićima ne utiče značajno na efekat leka.

Alkohol – Alkohol povećava sedativni efekat leka lorazepam, pa iz tog razloga njegovu upotrebu treba izbegavati.

Primena leka lorazepam u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Benzodiazepini, uključujući i lek lorazepam, mogu imati štetno dejstvo na plod ako se uzimaju tokom rane trudnoće. Stoga, ako ste trudni ili ukoliko planirate trudnoću, ne uzimajte ovaj lek bez savetovanja sa lekarom.

Kada se lek lorazepam koristi pri kraju trudnoće, ili tokom porođaja, beba po rođenju može biti slabije pokretna u odnosu na druge bebe, mlitava, imati nižu telesnu temperaturu i probleme sa disanjem ili uzimanjem hrane. Takođe, reagovanje bebe na hladnoću može biti privremeno oslabljeno. Ako ste lek lorazepam uzimali duže vreme pred kraj trudnoće vaše novorođenče može, u jednom periodu vremena, imati znake apstinencijalne krize.

Ako dojite recite to vašem lekaru, jer lorazepam prelazi u majčino mleko, pa se njegova primena kod dojilja ne preporučuje.

Uticaj leka lorazepam na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Lek lorazepam može izazvati pospanost i smanjiti koncentraciju. Ovo može izmeniti vašu sposobnost da upravljate motornim vozilom ili da rukujete mašinama, pogotovo ako ste prethodno slabo ili malo spavali.

Važne informacije o nekim sastojcima leka lorazepam

Lek lorazepam sadrži laktozu kao pomoćnu supstancu. U slučaju netolerancije na neke od šećera obratite se vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Kako se upotrebljava lek lorazepam

Lek lorazepam uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Tablete treba progutati cele, bez žvakanja, sa malo vode.

Odrasli i deca starija od 13 godina:

Anksioznost:

1 mg do 4 mg na dan, podeljeno u više doza. Vaš lekar će vam odrediti koliko često da  uzimate tablete.

Nesanica:

• Mg do 2 mg uveče, neposredno pred spavanje.

Priprema za operacije i za intervencije stomatologa:

• Mg do 3 mg veče pred operaciju i 2 mg do 4 mg, 1h ili 2h pre operacije.

Deca starosti od 5 do 13 godina:

Priprema za operacije i za intervencije stomatologa: doza je obično između 0.5 i 2.5 mg (u zavisnosti od težine vašeg deteta) najmanje 1h pre operacije.

Lek lorazepam se ne preporučuje u lečenju anksioznosti, kao ni u lečenju nesanice kod dece.

Kod dece mlađe od 5 godina se ne preporučuje primena leka lorazepam.

Pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre ili bubrega:

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega se moraju češće kontrolisati, a doziranje se mora usklađivati sa odgovorom pacijenta na terapiju. Niže doze mogu biti dovoljne kod ovih pacijenata. Ukoliko imate teško oštećenje jetre ne smete koristiti lek lorazepam.

Starije osobe

Starijim osobama mogu se dati niže doze leka lorazepam i one obično predstavljaju polovinu doze koju uzimaju odrasli. Međutim, ova niža doza se po potrebi može prilagoditi.

Ako su vam lorazepam tablete propisane zbog napetosti, uznemirenosti, nervoze ili nesanice, terapija bi trebalo da traje od nekoliko dana do, najduže, 4 sedmice, uključujući i period postepenog ukidanja leka.

Ako ste uzeli više leka lorazepam nego što je trebalo

Ako ste uzeli više leka lorazepam nego što je trebalo, odmah se obratite lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ponesite pakovanje leka sa sobom, čak iako u njemu nema više tableta.

Ako ste zaboravili da uzmete lek lorazepam

Ako ste zaboravili da uzmete lek lorazepam i ako je prošlo manje od 3 sata od uobičajenog vremena za uzimanje leka, uzmite lek što je pre moguće. Ako je prošlo više od 3 sata, uzmite sledeću dozu leka prema uobičajenom režimu doziranja. Nemojte uzimati duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu.

Ako lek lorazepam uzimate zbog nesanice, a zaboravili ste da ga uzmete, uzmite ga samo ako ćete nakon toga biti u mogućnosti da spavate 7 do 8 sati.

Ako naglo prestanete da uzimate lek lorazepam

Kada istekne vreme koje je lekar predvideo za lečenje vaših tegoba, jedino on može odlučiti da li sa terapijom treba nastaviti.

Količina lorazepam tableta i učestalost njihovog uzimanja mora se polako smanjivati pred završetak lečenja. To su uslovi da se vaš organizam pripremi da funkcioniše bez leka i da se smanji rizik od pojave, za vas, neprijatnih naknadnih efekata. O načinu da ove pojave izbegnete morate se savetovati sa vašim lekarom.

Kada prestanete sa uzimanjem lorazepam tableta mogu se javiti apstinencijalni simptomi kao što su glavobolja, bol u  mišićima, uznemirenost, napetost, depresija, vrtoglavica, mučnina, proliv, gubitak apetita, konfuzija, razdražljivost, drhtavica, bol u stomaku, promene srčane frekvencije (broj otkucaja srca u minutu), kratkotrajni gubitak pamćenja, visoka telesna temperatura i preznojavanje. Nije isključeno i da ponovo imate nesanicu. U ovakvim slučajevima obratite se vašem lekaru za savet.

Ne smete odjednom prekinuti uzimanje svog leka. To može imati za posledicu gubitak osećaja za realnost u svakodnevnom životu, osećaj otuđenosti i nesposobnost emotivnog reagovanja. Pojedini pacijenti žalili su se na osećaj utrnulosti i mravinjanja u rukama i nogama, povraćanje, zujanje u ušima, halucinacije, grčeve (konvulzije) i preosetljivost na svetlost, zvuk ili dodir. U ovakvim slučajevima morate se odmah obratiti vašem lekaru za savet.

Moguća neželjena dejstva

Lek lorazepam, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Neželjena dejstva koja se mogu javiti uglavnom nisu teška i ne traju dugo. Ipak, obavestite lekara ako bilo koji od vaših simptoma postane težak i neugodan.

Najčešća neželjena dejstva su: sedacija (umirenje), umor, pospanost, loša kontrola pokreta, konfuzija, depresija, vrtoglavica, slabost u mišićima/gubitak snage.

Takođe se mogu javiti i sledeća neželjena dejstva: povećana osetljivost na svetlost, zvuke i dodir, grčevi (konvulzije), zatvor, žuta prebojenost kože i očiju, drhtavica, problemi sa vidom (duple slike i zamagljen vid), nejasan govor, glavobolja, gubitak pamćenja, intenzivne emocije, koma, samoubilačke misli, smanjena pažnja/koncentracija, poremećaj ravnoteže, teškoće sa disanjem, kao i teškoće sa disanjem tokom spavanja, pogoršanje plućnih oboljenja, alergijske reakcije po koži (npr. Ospa, znojenje), gubitak kose, mučnina, seksualne smetnje.

Kod pojedinih ljudi, upotreba benzodiazepina, pa i lorazepama, može dovesti do potencijalno fatalnih problema sa disanjem.

Simptomi koji se uglavnom javljaju kod dece i starijih osoba su: uznemirenost, razdražljivost, agresivnost, bes, košmarni snovi, halucinacije, promene ličnosti i promene ponašanja i pogrešna verovanja.

Neki pacijenti starijeg životnog doba mogu imati vrtoglavicu i biti skloni padu.

Druga neželjena dejstva koja se retko javljaju tokom terapije lorazepamom su promene u krvi i funkciji jetre ili sniženje krvnog pritiska.

Pri primeni benzodiazepina se mogu javiti teške alergijske reakcije, čak i nakon prve doze. U takvim slučajevima neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

The post Lorazepam appeared first on Psihocentrala.

Šta je lek concerta i čemu je namenjen?

Lek CONCERTA se koristi za lečenje hiperkinetskog sindroma sa poremećajem pažnje (ADHD).

• Koristi se za lečenje dece i mladih osoba između 6 i 18 godina.
• Koristi se samo kada se terapije u kojima nisu davani lekovi pokažu nedovoljno uspešnim. Na primer nakon savetovanja ili bihejvioralne terapije.

CONCERTA se ne daje deci mlađoj od 6 godina i odraslim osobama. Nije poznato da li je ovaj lek bezbedan kod ovih osoba.

Kako deluje

Lek CONCERTA može poboljšati aktivnost centralnog dela mozga, čija je aktivnost kod osoba sa ADHDom smanjena. Lek može poboljšati pažnju (raspon pažnje), koncentaciju i smanjiti impulsivno ponašanje.

Ovaj lek se daje kao deo programa za lečenje ADHD koji uključuje i:

• Psihološku terapiju
• Edukaciju
• Socijalnu terapiju

Terapiju lekom CONCERTA može da započne i nadgleda isključivo lekar specijalista za poremećaje ponašanja u detinjstvu i/ili adolescenciji. Iako ne postoji lek za ADHD, lečenje može biti uspešno sprovođenjem ovog programa.

CONCERTA se ne primenjuje kod sve dece sa hiperkinetskim sindromom sa poremećajem pažnje (ADHD) i odluka da se lek upotrebi mora se zasnivati na veoma podrobnoj proceni težine i dužine trajanja simptoma koje dete ima, i to u odnosu na uzrast deteta.

O ADHD-u

Deca koja imaju ADHD:

• Teško mogu da sede mirno
• Teško se koncentrišu

Nije njihova greška što ne mogu da promene navedeno ponašanje.

Mnoga deca i mlade osobe se jako trude da poprave svoje ponašanje. Ipak sa ADHD-om, mogu da imaju teškoće u svakodnevnom životu. Mogu imati teškoće pri učenju i izradi domaćih zadataka.

Teško im je da se dobro ponašaju kod kuće, u školi i na drugim mestima.

ADHD ne utiče na inteligenciju deteta ili mlade osobe

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek concerta?

Lek CONCERTA ne smete koristiti:

• ako ste alergični (preosetljivi) na metilfenidat hidrohlorid ili na bilo koji drugi sastojak ovog leka (videti deo 6.)
• ako imate problem sa štitastom žlezdom
• ako imate povećan pritisak u oku (glaukom)
• ako imate tumor nadbubrežne žlezde (feohromocitom)
• ako imate problema sa ishranom kada ne osećate glad ili ne želite da jedete – kao što je anoreksija nervoza
• ako imate veoma visok pritisak ili suženje krvnih sudova, što može uzrokovati bol u rukama i nogama
• ako ste ikada imali probleme sa srcem- kao što su srčani napad, nepravilne srčane otkucaje, bol ili nelagodnost u grudima, srčanu slabost, srčani poremećaj ili ste rođeni sa problemima sa srcem
• ako ste imali probleme sa krvnim sudovima mozga – kao što je šlog, oticanje i slabljenje dela krvnog suda (aneurizma), suženje ili zakrčenje krvnog suda, zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis).
• ako koristite ili ste u prethodnih 14 dana koristili antidepresive (poznate kao inhibitore monoaminooksidaze) (MAO) (videti deo Primena drugih lekova)
• Ako imate ili ste imali teške i epizodične (tip I) bipolarne poremećaje (raspoloženja)  imate mentalne probleme kao što su:
  • psihopatski ili granični poremećaj ličnosti
  • nenormalne misli ili vizije ili bolest koja se zove shizofrenija – znake izraženog problema sa raspoloženjem, kao što je:
  • želja za samoubistvom
  • teška depresija, kada se osećate veoma tužno, bezvredno i beznadežno
  • manija, kada se osećate neobično uzbuđeno, previše aktivno i neobuzdano

Ne uzimajte metilfenidat ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja metilfenidata. Metilfenidat može pogoršati gore navedene probleme.

Upotreba metilfenidata kod odraslih sa ADHD-om nije odobrena. Ne preporučuje se primena metilfenidata kod dece mlađe od 6 godina starosti, kao i kod starih osoba, jer bezbednost i efikasnost u ovim grupama nije utvrđena.

Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja leka:

• ako imate probleme sa jetrom ili bubrezima
• ako imate probleme sa gutanjem ili gutanjem cele tablete
• imate suženje ili blokadu sistema za varenje
• ako ste imali napade (epileptičke napade, konvulzije, epilepsiju) ili bilo koji abnormalni snimak mozga (EEG)
• ako ste zloupotrebljavali ili bili zavisni od alkohola, propisanih lekova ili ulične droge
• ako ste devojka i dobili ste menstruaciju (videti deo’’trudnoća, dojenje i kontracepcija’’ u delu ispod)
• ako imate teško kontrolisana ponavljajuća podrhtavanja bilo kog dela tela ili ponavljate zvuke i reči
• ako imate visok krvni pritisak
• ako imate probleme sa srcem koji nisu navedeni u delu iznad ” Lek CONCERTA ne smete koristiti:’’
• ako imate mentalne zdravstvene probleme koji nisu navedeni u delu iznad ‘’Lek CONCERTA ne smete koristiti:’’
• ako Vam je rečeno da koristite tablete duže od 12 meseci (videti deo 3)
• ako ulazite u pubertet
• ako prekidate primenu leka jer Vaš doktor može hteti da Vas prati zbog moguće depresije
• ako razmišljate o samoubistvu ili ste pokušali samoubistvo Drugi mentalni zdravstveni problemi uključuju:
• nagle promene raspoloženja kao brze, impulsivne misli iza kojih sledi razdražljivost ili emocionalno i socijalno povlačenje
• pojava agresivnosti ili neprijateljstva ili pogoršanje agresivnosti
• videti, čuti ili osećati stvari koje nisu istinite (halucinacije)
• verovati u stvari koje nisu istinite (iluzije)
• osećaj neuobičajene sumnjičavosti (paranoja)
• osećaj nemira, razdražljivosti i napetosti
• osećaj depresije ili krivice

Recite vašem lekaru ili farmaceutu pre započinjanja lečenja ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Metilfenidat može pogoršati ove probleme. Vaš lekar će želeti da Vas nadgleda da bi video kako lek deluje na Vas.

Provere koje će Vaš doktor uraditi pre započinjanja lečenja lekom CONCERTA Ove provere se rade da bi se donela odluka da li je metilfenidat pravi lek za Vas.

Vaš doktor će razgovarati sa Vama:

• o bilo kojim lekovima koje uzimate
• da li je bilo ko u porodici imao iznenadnu nerazjašnjenu smrt
• o drugim zdravstvenim problemima (kao na primer srčanim problemima) koje možete imati Vi ili neko u Vašoj porodici
• o tome kako se osećate, odlično ili loše, imate strane misli ili ste imali ovakve osećaje u prošlosti
• da li ste u porodici imali ‘’tikove’’ (teško kontolisana ponavljajuća podrhtavanja bilo kog dela tela ili ponavljanje zvukova ili reči)
• da li ste ikada imali ili ako je neko u Vašoj porodici ikada imao mentalne probleme i probleme sa ponašanjem.
• o telesnoj visini, telesnoj masi i krvnom pritisku. Izvršiće merenja i beležiće ih.

Vaš lekar će razgovarati sa Vama uvek ako postoji rizik od naglih promena raspoloženja (od manije do depresije-bipolarni poremećaj). Proveriće Vašu istoriju bolesti i da li je u porodici ikada bilo samoubistva, bipolarnog poremećaja ili depresije.

Veoma je važno da lekaru pružite što više informacija. Ovo će pomoći lekaru da odredi da li je metilfenidat pravi lek za Vas. Možda će lekar odlučiti da su potrebna druga medicinska ispitivanja pre nego što započnete lečenje ovim lekom.

Primena drugih lekova

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Ne uzimajte metilfenidat ako:

• uzimate lek koji se zove ‘’inhibitor monoaminooksidaze’’(MAOI) koji se koriste za lečenje depresije, ili ste uzimali MAOI u poslednjih 14 dana. Uzimanjem MAOI sa metilfenidatom može izazvati iznenadno povećanje krvnog pritiska

Ako uzimate druge lekove, metilfenidat može uticati na njihov efekat ili može izazvati neželjena dejstva. Ako uzimate bilo koji od dole navedenih lekova, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete metilfenidat:

• Druge lekove za depresiju
• Lekove za teške mentalne probleme
• Lekove za epilepsiju
• Lekove koji snižavaju ili povećavaju krvni pritisak
• Lekove protiv kašlja i prehlade koji sadrže lek koji može uticati na krvni pritisak. Važno je da proverite sa lekarom kada kupujete bilo koji od ovih proizvoda
• Lekove koji razređuju krv da bi sprečili stvaranje krvih ugrušaka

Ako niste sigurni da li se neki lek koji uzimate nalazi na ovom spisku, pitajte  lekara ili farmaceuta pre nego što uzmente metilfenidat.

Operacija

Recite Vašem lekaru ukoliko idete na operaciju. Ne treba da uzimate metilfenidat na dan operacije ako se koristi određena vrsta anestetika (halogeni anestetici). Navedno se preporučuje zbog mogućeg iznenadnog povećanja krvnog pritiska tokom operacije.

Testiranje na lek

Ovaj lek može dati pozitivne rezultate kada se vrši testiranje na drogu. Ovo testiranje se radi i u sportu.

Uzimanje metilfenidata sa alkoholom

Nemojte da pijete alkohol prilikom uzimanja ovog leka. Alkohol može pogoršati neželjena dejstava ovog leka. Setite se da neka hrana ili lekovi sadrže alkohol.

Trudnoća, dojenje i kontracepcija

Nije poznato da li će metilfenidat delovati na nerođenu bebu. Pre upotrebe leka metilfenidat recite Vašem lekaru ili farmaceutu ako ste :

• imali polni odnos. Lekar će razgovarati sa Vama o kontracepciji.
• Trudni ili mislite da ste trudni. Vaš lekar će odlučiti da li treba da uzimate metilfenidat.
• Dojite ili planirate dojenje. Moguće je da lek metilfenidat prođe u majčino mleko. Zato će Vaš lekar odlučiti da li treba da dojite tokom uzimanja metilfenidata

Uticaj leka CONCERTA na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Lek ima uticaj na upravljanje motornim vozilom i rukovanje mašinama. Možete imati vrtoglavicu, probleme sa fokusiranjem ili zamućen vid prilikom uzimanja metilfenidata. Ako  se ovo desi, može biti opasno voziti motorna vozila, rukovati mašinama, voziti bicikl, jahati ili se penjati na drveće.

Važne informacije o nekim sastojcima leka CONCERTA

Ovaj lek sadrži laktozu (vrsta šećera). Ako Vam je lekar rekao da ne možete variti neke od šećera, razgovarajte sa Vašim lekarom pre uzimanja ovog leka.

Kako se upotrebljava lek concerta

Koju količinu uzeti?

Uvek uzmite lek Concerta tačno onako kako Vam je doktor rekao. Proverite sa Vašim lekarom ako niste sigurni.

• Doktor će početi Vaše lečenje sa niskom dozom i povećavati je postepeno ako je potrebno.
• Maksimalna dnevna doza je 54mg
• Lek CONCERTA treba uzimati jednom dnevno svakog dana ujutru sa čašom vode.

Tabletu treba progutati celu, ne treba je deliti, niti lomiti ili mrviti. Tableta se može uzeti sa ili bez hrane.

Tableta se ne razlaže kompletno. Nakon što se oslobodi cela količina leka, ponekad, omotač tablete možete da vidite u svojoj stolici. To je normalno.

Ako se ne osećate bolje nakon mesec dana od početka terapije

Ako se ne osećate bolje nakon 1 meseca od početka terapije, kažite svom lekaru. Možda će on odlučiti da Vam je potrebno drugačije lečenje.

Ako se lek CONCERTA ne koristi pravilno

Ako se lek CONCERTA ne koristi kako treba, može doći do izazivanja nenormalnog ponašanja. To takođe može da znači da ste postali zavisni od ovog leka. Kažite svom lekaru ako ste ikada zloupotrebljavali ili bili zavisni od alkohola, lekova koji su bili propisani ili uličnih droga.

Ovaj lek je samo za Vas. Nemojte ga davati drugima, iako njihovi simptomi mogu biti slični Vašim.

Ako uzmete lek CONCERTA više nego što treba

Ako uzmete previše leka, razgovarajte sa lekarom ili idite odmah u ambulantu. Recite lekaru koju ste količinu leka uzeli.

Znaci predoziranja uključuju: osećati se bolesno, osećati se uzmemireno, drhtati, imati povećan broj nevoljnih pokreta, podrhtavanje mišića, napadi (može ih pratiti koma), osećaj velike sreće, zbunjenost, videti, čuti ili osećati stvari koje nisu istinite (halucinacije), znojenje, crvenilo, glavobolja, visoka temperatura, promene u radu srca (usporen, ubrzan ili nepravilan), visok krvni pritisak, proširene zenice i suv nos i suva usta.

Ako ste zaboravili da uzmete lek CONCERTA

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Ako ste zaboravili da je uzmete sačekajte da dođe vreme za sledeću dozu.

Ako prestanete sa uzimanjem leka CONCERTA Ne smete naglo da prestanete sa uzimanjem leka.

Ako iznenada prestanete sa uzimanjem ovog leka, simptomi ADHDa se mogu ponovo javiti ili se mogu javiti neželjeni efekti kao što je na primer depresija. Vaš lekar će možda želeti da postepeno smanjuje količinu leka koju uzimate svakodnevno, pre potpunog prestanka uzimanja leka. Razgovarajte sa lekarom pre prestanka uzimanja leka.

Vaš lekar će tokom lečenja raditi neke testove

• Pre početka lečenja – da bi bio siguran da je lek CONCERTA bezbedan i da može doneti korist
• Nakon početka lečenja – na svakih 6 meseci će proveravati bezbednost i korist od uzimanja leka, ali verovarno i mnogo češće.

Takođe će Vas ispitivati i kada menja dozu koju uzimate  Ova ispitivanja uključuju:

• Proveravanje Vašeg apetita
• Merenje visine i težine
• Merenje krvnog pritiska i srčanog rada
• Proveravanje uvek kada imate bilo kakve probleme sa ponašanjem, stanjem uma ili bilo kojim od neuobičajenih osećanja. Ili ako su se ova osećanja pogoršala dok uzimate lek

CONCERTA.

Dugotrajno lečenje

Nije potrebno da se lek CONCERTA uzima zauvek. Ako uzimate lek CONCERTA više od godinu dana, lekar treba da prekine da Vam daje lek kratko vreme, što se može dogoditi tokom školskog raspusta. Ovaj prekid će pokazati da li Vam je lek još uvek potreban.

Ukoliko imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi ovog leka, pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta.

Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, i lek CONCERTA može da ima neželjena dejstva. Neželjena dejstva se ne javljaju kod svakoga. Iako se kod nekih osoba mogu javtiti neželjena dejstva, većini osoba metilfenidat pomaže. Vaš doktor će sa Vama razgovrati o neželjenim dejstvima.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna. Ako imate neko od neželjenih dejstava dole navedenih, posetite odmah lekara.

Česta (javlja se kod 1 od 10 osoba):

• nepravilni srčani otkucaji (palpitacije)
• promene raspoloženja ili nagle promene raspoloženja ili promene ličnosti

Povremeno (javlja se kod 1 od 100 osoba):

• razmišljanje ili osećaj da želite da izvršite samoubistvo
• videti, čuti ili osećati stvari koje nisu istinite, ovo su znaci psihoze
• nekontrolisan govor ili pokreti tela (Tourette’s sindrom)
• znaci alergije kao što je osip, svrab ili koprivnjača na koži, otok lica, usana, jezika ili ostalih delova tela, nedostatak vazduha, zviždanje u plućima ili teškoće sa disanjem

Retko (javlja se kod 1 od 1000 osoba):

• osećati se neuobičajeno uzbuđeno, prekomerno aktivno, i ne možeš da kontrolišeš trenutne želje

Veoma retko (javlja se kod 1 od 10000 osoba):

• srčani napad
• iznenadna smrt
• pokušaj samoubistva
• napadi (epileptički napadi, konvulzije)
• ljuštenje kože ili purpurno-crvene mrlje na koži
• zapaljenje ili začepljenje arterija u mozgu
• grčevi u mišićima koji se ne mogu kontrolisati i zahvataju oči, glavu, vrat, telo ili nervni sistemzbog trenutnog smanjenja dopremanja krvi do mozga
• smanjenje broja krvnih zrnaca (crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i krvnih pločica) zbog čega može da dođe do češćeg javljanja infekcije, krvarenja ili javljanja modrica
• iznenadno povećanje temperature tela, veoma visok pritisak i teške konvulzije (‘’neuroleptički maligni sindrom’’). Nije sigurno da li je ovo neželjeno dejstvo izazvano metilfenidatom ili drugim lekovima koji se daju u kombinaciji sa metilfenidatom.

Ostali neželjeni efekti (ne zna se koliko se često javljaju)

• neželjene misli koje se stalno ponavljaju
• neobjašnjena nesvestica, bol u grudima, kratak dah (ovo mogu biti problemi sa srcem)
• paraliza ili problem sa kretanjem ili vidom, teškoće u govoru (ovo mogu biti znaci problema sa krvnim sudovima u mozgu)

Ako imate bilo koji od gore navedenih dejstava, odmah idite kod lekara.

Ostali neželjeni efekti uključuju sledeće, i ako postanu ozbiljni, molimo Vas recite Vašem lekaru ili farmaceutu.

Veoma često (javlja se kod više od 1 od 10 osoba):

• glavobolja
• nervoza
• nesanica

Često (javlja se kod 1 od 10 osoba):

• bol u zglobovima
• zamućen vid
• glavobolja
• suva usta, žeđ
• nesanica
• visoka temperature (groznica)
• smanjena zainteresovanost za seks
• neuobičajen gubitak kose ili proređenost kose
• ukrućenost mišića, mišićni grčevi
• osećati se neuobičajeno pospano ili dremljivo, osećaj umora
• stiskanje zuba, osećaj panike
• osećaj peckanja ili utrnulost kože
• povećanje nivoa alaninaminotransferaze u krvi (enzima jetre)
• gubitak apetita ili smanjen apetit
• nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije
• svrab, osip ili uzdignuti crveni osip (koprivnjača)
• kašalj, upaljeno grlo ili nos ili nadraženost grla; infekcije gornjih delova respiratornog trakta; infekcije sinusa
• visok krvni pritisak, brzo lupanje srca (tahikardija)
• osećaj vrtoglavice (vertigo), osećaj slabosti, pokreti koje ne možete svojom voljom da kontrolišete, prekomerna aktivnost
• agresivnost, nemir, uznemirenost, depresija, nervoza i nenormalno ponašanje.
• Bolovi u stomaku, proliv, nelagodnost u stomaku, osećati se bolesno i biti bolestan

Povremeno (javlja se kod manje 1 od 100 osoba):

• zatvor
• Suvoća očiju
• nelagodnost u grudima
• krv u morkaći
• mlitavost
• drhtanje ili ljuljanje
• bol u mišićima, podrhtavanje mišeća
• nedostatak vazduha ili bol u grudima
• osećaj toplote
• povećani rezulati ispitivanja jetre (videti u testiranjima krvi)
• ljutnja, osećanje nemira i plačljivost, pretarana pažnja na okolinu, problem sa spavanjem

Retko (javlja se kod 1 od 1000 osoba):

• osećaj gubitka orijentacije ili zbunjenost
• problem sa vidom ili duple slike
• povećanje dojki kod muškaraca
• preterano znojenje, crvenilo kože, crveni osip.

Veoma retko (javlja se kod manje 1 od 10000 osoba):

• grčevi u mišićima
• male crvene tačke na koži
• poremećaj rada jetre uključujući gubitak funkcije jetre i koma
• promene u rezultatima ispitivanja-uključujući ispitivanje jetre i krvi
• nenormano razmišljanje, gubitak osećanja, emocija, ponavljanje istih stvari, biti preokupiran jednom stvari
• ukočenost prstiju na nogama i rukama, osećaj peckanja ili promena boje kada je hladno (od bele do plave, a zatim crvene, Raynaud’s fenomen).

Ostali neželjeni efekti (ne zna se koliko se često javljaju):

• migrena
• proširene zenice
• veoma visoka temperatura
• spor ili brz rad srca, rad srca sa prekomernim srčanim otkucajima
• veliki napad (‘’grand mal konvulzije’’)
• verovati u stvari koje nisu istinite
• težak bol u stomaku, često sa osećajem bolesti i često sa bolešću

Uticaj na rast

Kada se koristi više od jedne godine, metilfenidat može uticati na smanjenje rasta kod dece. Ovo se dešava kod manje od 1 od 10 dece.

• Može doći do smanjenja dobijanja na težini ili visini.
• Vaš doktor će pažljivo nadgledati napredovanje u težini i visini, a takođe i koliko jedete.
• Ako ne rastete kako se očekuje, vaše lečenje metilfenidatom može da bude prekinuto na kratko vreme

Ako Vas brine bilo koji neželjeni efekat, ili primetite bilo koji neželjeni efekat koji nije naveden u ovom uputstvu, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

The post Concerta (metilfenidat hidrohlorid) appeared first on Psihocentrala.

Šta je lek klonazepam i čemu je namenjen

Klonazepam pripada grupi lekova koji su poznati kao benzodiazepini. Klonazepam ima antikonvulzivna svojstva tako što sprečava pojavu epileptičnih napada.

Klonazepam se koristi za lečenje epilepsije kod odojčadi, dece i odraslih.

• Dovodi do smanjenja broja napada koje imate.
• Napadi koje imate biće manje ozbiljni.

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek klonazepam

Lek Klonazepam ne smete koristiti ukoliko ste alergični na:

• klonazepam ili na bilo koji drugi sastojak leka (vidi poglavlje 6: Dodatne informacije).
• grupu lekova poznatu kao benzodiazepini (diazepam, flurazepam i temazepam)

Ne uzimajte lek Klonazepam ako se gore navedeno odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Klonazepam.

Lek Klonazepam ne smete koristiti:

• ako imate problema sa disanjem ili neko oboljenje pluća
• ako imate neki poremećaj jetre
• ako imate mijasteniju gravis (stanje u kojem su vam mišići slabi i lako se umarate)  ako imate teškoće sa disanjem tokom sna (kada Vaše disanje prestaje tokom sna).

Ne uzimajte lek Klonazepam ako se gore navedeno odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Klonazepam.

Kada uzimate lek Klonazepam, posebno vodite računa:

Mali broj ljudi koji su koristili lekove iz grupe antiepileptika, kao što je klonazepam imali su misli o samopovređivanju ili suicidalne misli (misli o samoubistvu). Ako u bilo kom trenutku korišćenja leka imate ove misli, odmah se obratite svom lekaru.

Potrebno je da obavestite svog lekara ukoliko:

• imate neku bolest pluća, jetre ili bubrega
• imate istoriju depresije i/ili suicidalnih pokušaja
• nedavno ste doživeli smrtni slučaj (smrt bliskog prijatelja ili rođaka).
• redovno pijete alkoholna pića ili koristite neka psihoaktivna sredstva ili ste ranije imali problem sa alkoholom i upotrebom droga
• imate spinalnu ili cerebralnu ataksiju (stanje u kojem postajete klimavi i ne možete da stojite, nejasno govorite i imate brze pokrete očima)
• imate bolest koja pogađa kožu i/ili nervni sistem, a označava se kao porfirija.

Ukoliko se gore navedeno odnosi na Vas ili ako niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Klonazepam.

Primena drugih lekova

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta ili biljne lekove.

Određeni lekovi stupaju u interakciju (međusobno dejstvo) sa klonazepamom, i ne treba da se uzimaju zajedno.

U pojedinim slučajevima, uporedna primena je moguća, ukoliko se primene posebne mere opreza, kao što je prilagođavanje doze jednog ili oba leka. Posebno, obavestite lekara ili farmaceuta ako uzimate sledeće lekove:

• Ostale lekove za lečenje epilepsije, kao što su karbamazepin, hidantoini, fenobarbiton, fenitoin, primidon ili natrijum valproat;
• Cimetidin (koristi se za lečenje stomačnih problema i gorušice)
• Rifampicin (antibiotik koristi se za lečenje infekcije)
• Hipnotici (sredstva koja se koriste kod nesanice)
• Anksiolitici
• Analgetici (lekovi protiv bola) i mišićni relaksansi.

Ako se spremate za neku operaciju ili neki zahvat na zubu, gde biste dobili neki lek iz grupe anestetika važno je da obavestite svog lekara ili stomatologa da uzimate lek Klonazepam.

Uzimanje leka Klonazepam sa hranom ili pićima

Klonazepam možete da uzimate sa hranom ili bez nje. Za vreme lečenja ovim lekom ne bi trebalo da unosite alkoholna pića. U suprotnom može doći do neželjenih efekata ili ponovnog pojavljivanja napada.

Primena leka Klonazepam u periodu trudnoće i dojenja

Ne uzimajte ovaj lek ako ste trudni, ili biste mogli postati trudni, osem ukoliko Vas lekar nije tako savetovao.

Ovo je važno jer lek Klonazepam može imati uticaj na vašu bebu.

Uticaj leka Klonazepam na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Posavetujte se sa svojim lekarom o vožnji, rukovanju mašinama ili rukovanju sa alatima dok uzimate lek Klonazepam. Vaše reakcije mogu biti usporene, posebno na početku terapije. Ako sumnjate da možete izvesti određenu aktivnost, razgovarajte sa svojim lekarom. Važne informacije o nekim sastojcima leka Klonazepam

Nije primenljivo.

Kako se upotrebljava lek klonazepam

Lek Klonazepam uzimajte uvek tačno onako kako Vam je lekar odredio. Ukoliko niste potpuno sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

• Vaš lekar će početi lečenje sa nižom dozom i povećavati je postepeno tokom 2 do 4 nedelje, sve dok ne ustanovi odgovarajuću dozu za Vas.
• Vaš lekar će Vam obično reći da dnevnu dozu podelite u tri jednake doze koje ćete uzeti ravnomerno tokom dana.
• Ako dnevna doza ne može biti jednako podeljena, najveću dozu uzmite pre spavanja.
• Kada Vaš lekar pronađe pravu dozu za Vas, može Vam reći da lek Klonazepam uzimate kao pojedinačnu dozu uveče.

Odrasli i deca starija od 12 godina

• Uobičajena početna doza je 1 mg na dan, ili manja.
• Vaš lekar će početnu dozu postepeno povećavati (najčešće od 4 mg do 8 mg dnevno). Maksimalna doza je 20 mg na dan.

Stariji

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg na dan, ili manja.
• Vaš lekar će početnu dozu postepeno povećavati (najčešće od 4 mg do 8 mg dnevno). Maksimalna doza je 20 mg na dan.

Odojčad (prva godina)

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg na dan, ili manja.
• Vaš lekar će početnu dozu postepeno povećavati (najčešće od 0,5 mg do 1 mg dnevno).

Deca uzrasta od 1 do 5 godina

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg na dan, ili manja.
• Vaš lekar će početnu dozu postepeno povećavati (najčešće od 1 mg do 3 mg dnevno).

Deca uzrasta od 5 do 12 godina

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg na dan, ili manja.
• Vaš lekar će početnu dozu postepeno povećavati (najčešće od 3 mg do 6 mg dnevno).

Ako ste uzeli više leka Klonazepam nego što je trebalo

• U slučaju predoziranja, odmah se obratite lekaru ili idite u najbližu stanicu hitne pomoći. Ponesite pakovanje leka Klonazepam sa sobom.
• U slučaju da ste uzeli više tableta leka od propisanog broja, možete se osetiti ošamućeno, pospano, sa lošom usklađenošću pokreta ili sa lošijim reagovanjem od normalnog.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Klonazepam

• Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek u uobičajeno vreme, uzmite svoju uobičajenu dozu čim se setite i zatim nastavite sa propisanim doziranjem. Međutim, ukoliko je uskoro vreme za primenu naredne doze, izostavite dozu koju ste zaboravili i zatim nastavite sa propisanim doziranjem.
• Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste zaboravili da uzmete lek. Ukoliko ste propustili da uzmete više doza, obratite se lekaru za savet.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Klonazepam

• Ne treba naglo da prekinete uzimanje leka Klonazepam. Vaš lekar će Vam dati savet o prestanku uzimanja leka. Nagli prekid lečenja može da izazove ponovnu pojavu napada, kao i simptome nagle obustave terapije (vidi poglavlje 4: Moguća neželjena dejstva).
• Nakon određenog perioda primene, preporučuje se postepeno smanjivanje doziranja. Vaš lekar će Vam dati savet kako da smanjujete dnevnu dozu.

Ako je neko drugi uzeo graškom Vaš lek, morate se odmah obratiti lekaru ili otići u najbližu stanicu hitne pomoći.

Ako imate dodatna pitanja o upotrebi ovog leka, pitajte svog lekara ili farmaceuta.

Moguća neželjena dejstva

Klonazepam, kao i svi lekovi može da izazove neželjena dejstva, što ne znači da ćete ih Vi imati.

Najvažnija neželjena dejstva na koje treba obratiti pažnju:

Alergijske reakcije

Ako dobijete alergijsku reakciju na lek, odmah se javite lekaru.

Znaci mogu biti:

• Iznenadno oticanje grla, lica, usana i usne duplje. Oni mogu dovesti do otežanog disanja ili gutanja.
• Iznenadno oticanje ruku, stopala i zglobova.
• Osip ili svrab na koži.

Dejstvo na srce

Ukoliko primetite bilo koji od sledećih neželjenih dejstava, odmah se javite lekaru.

Znaci mogu biti:

• Teškoće sa disanjem, oticanje zglobova, kašalj, osećaj umora, ubrzan rad srca.
• Bol u grudima koji se može proširiti na vrat i ramena, kao i niz levu ruku.

Uticaj na ponašanje

Ukoliko primetite bilo koji od sledećih neželjenih dejstava, prijavite svom lekaru, jer će Vam možda reći da prestanete da uzimate lek Klonazepam.

Znaci mogu biti:

• Agresija, uzbuđenost, razdražljivost, nervoza, uznemirenost, anksioznost.
• Problemi sa spavanjem, noćne more i živi snovi.
• Mentalni problemi kao što su halucinacije (dovode do toga da vidite ili čujete stvari koje stvarno ne postoje), zablude (verovanje u stvari koje nisu realne) i problemi sa govorom.
• Tipovi napada koje niste imali ranije.

Kod odojčadi i dece

• Poseban nadzor je potreban kod odojčadi i dece (uzrasta od 1 do 5 godina), koji uzimaju lek Klonazepam. Kod njih se može razviti problem sa disanjem, kašalj i gušenje. Ono može biti prouzrokovano povećanim stvaranjem pljuvačke
• Rani pubertet kod dece. On je povratan nakon prekida terapije lekom Klonazepam.

Kod starijih pacijenata

Stariji pacijenti koji uzimaju lekove iz grupe benzodiazepina, imaju povećani rizik od padova i posledičnih preloma kostiju.

Druga moguća neželjena dejstva:

Kada počnete da uzimate lek Klonazepam, možda ćete primetiti sledeća neželjena dejstva:

• osećaj pospanosti i umora
• osećaj vrtoglavice i ošamućenosti
• slabost ili mlitavost mišića, ili lošu usklađenost pokreta  nestabilnost tokom hodanja.

Ako primetite bilo koji od navedenih neželjenih dejstava, prijavite svom lekaru. Podesnim prilagođavanjem doze leka Klonazepam, Vaš lekar može da Vam pomogne da se izbegnu ovi efekti.

Sledeća neželjena dejstva se mogu javiti u bilo kom trenutku u toku lečenja

Neželjena dejstva na um i nervni sistem

• Slaba koncentracija, konfuzije i osećaj izgubljenosti (dezorjentacija).  Osećanje nemira.
• Teškoće sa pamćenjem novih stvari.
• Usporenost ili nerazgovetnost govora.
• Loša koordinacija, uključujući i nestabilnost tokom hodanja.
• Porast učestalosti napada.

Neželjena dejstva na jetru, bubrege i krvni sistem

• Promene u normalnom radu jetre (dokazuje se testiranjem krvi).
• Gubitak kontrole bešike.
• Problemi sa krvnim sistemom. Znaci uključuju osećaj umora, lak nastanak modrica na mekom tkivu, gubitak daha i krvarenje iz nosa. Vaš lekar će možda želeti da povremeno uradite testiranje krvi.

Neželjena dejstva na želudac i creva  Osećaj mučnine.

• Bolovi u stomaku.

Neželjena dejstva na nivou oka  Duple slike.

• Nevoljni trzajni pokreti oka (nistagmus).

Neželjena dejstva na nivou kože i kose  Osip na koži i svrab kože.

• Promena boje Vaše kože.  Privremeni gubitak kose.

Neželjena dejstva na seksualni život  Gubitak polnog nagona.

• Teškoće pri dobijanju ili održavanju erekcije (erektilna disfunkcija).

Simptomi naglog prekida terapije

Uzimanje benzodiazepina kao što je Klonazepam može razviti zavisnost od leka. To znači da ako naglo prestanete da uzimate lek ili naglo smanjite propisanu dozu, mogu Vam se javiti simptomi naglog prekida terapije. Ovi simptomi mogu uključivati:

• probleme sa spavanjem
• bol u mišićima, tremor i osećanje nemira
• osećanje velike uznemirenosti, napetosti, uzbuđenosti, razdražljivosti i nervoze, ili promene u Vašem raspoloženju  povećano znojenje 

Manje izraženi simptomi naglog prekida terapije uključuju:

• osetljivosti na svetlost, buku i fizički kontakt
• halucinacije (dovode do toga da vidite ili čujete stvari koje stvarno ne postoje)  peckanje i osećaj utrnulosti ruku i nogu  gubitak kontakta sa realnošću.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno, ili ako primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

The post Klonazepam (Rivotril) appeared first on Psihocentrala.

Šta je lek flufenazin i čemu je namenjen?

Pripada grupi lekova poznatoj kao fenotiazini (antipsihotici). Ovi lekovi su namenjeni lečenju poremećaja nervnog sistema.

flufenazin se koristi u lečenju:

•  simptoma psihoze

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek

Lek ne smete koristiti ukoliko:

• ste preosetljivi na lek ili ostale sastojke leka, kao i na druge lekove iz grupe fenotiazina
• kod Vas postoji sumnja na ili dokazano oštećenje supkortikalnih struktura mozga
• istovremeno uzimate visoke doze lekova iz grupe hipnotika
• imate stanje označeno kao depresija centralnog nervnog sistema
• ste u komatoznom stanju
• imate neko oboljenje krvi koje je označeno kao krvna diskrazija
• imate oštećenje jetre

Kada uzimate lek flufenazin, posebno vodite računa:

• ako ste trudni, planirate da ostanete trudni ili dojite
• ako ste u prošlosti imali alergiju na neki preparat fenotiazina (koja se klinički ispoljila kao žutica, oboljenje kože ili na neki drugi način)
• ako Vam predstoji hirurška intervencija a uzimate visoke doze leka
• ako ste Vi ili neko u Vašoj porodici imali poremećaj u zgrušavanju krvi, jer lekovi iz ove grupe mogu da dovedu do stvaranja krvnih ugrušaka

U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Primena drugih lekova

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• lekovi koji deluju depresivno na centralni nervni sistem (analgetici, hipnotici, opšti anestetici, alkohol, benzodiazepini, barbiturati, antiepileptici, antihistaminici, antihipertenzivni lekovi)
• drugi lekovi za lečenje depresije (triciklični i tetraciklički antidepresivi, MAO inhibitori, inhibitori preuzimanja serotonina)
• lekove za lečenje Parkinson-ove bolesti
• antikonvulzivi – lekovi za lečenje epilepsije, epileptičkih napada i konvulzija (grčeva) – na pr. fenitoin ● lekovi za lečenje dijabetesa
• preparati litijuma
• lekovi iz grupe vazokonstriktora (na pr. efedrin, fenilefrin, fenilpropanolamin)
• lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska (tiazidni diuretici, ACE inhibitori, antagonisti angiotenzinskih receptora, beta blokatori, antagonisti kalcijuma, metildopa, klonidin, gvanetidin)
• metrizamid (kontrastno sredstvo)
• antikoagulantni lekovi (lekovi protiv zgrušavanja krvi)
• antacidi (lekovi koji smanjuju kiselost želudačnog soka)
• lekovi iz grupe antiaritmika (na pr. hinidin, dizopiramid, prokainamid, amjodaron, sotalol)
• lekovi iz grupe antihistaminika (na pr. terfenadin)
• lekovi za smanjenje apetita – anorektici (na pr. amfetamin)
• kokain, kortikosteroidi, cimetidin, inhibitori proteaza, digoksin ili neki od neuro-mišićnih blokatora

Takođe obavestite Vašeg lekara ukoliko se podvrgavate dijagnostičkoj proceduri u kojoj se koristi obeležena glukoza (na pr. PET snimanje)

Uzimanje leka flufenazin sa hranom ili pićima

Preporučuje se poseban oprez ukoliko tokom uzimanja ovog leka konzumirate i alkohol, jer može doći do potenciranja dejstva pospanosti i smanjenja koncentracije.

Primena leka flufenazin u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru.

Ne preporučuje se primena leka u trudnoći osim u slučajevima kada je to zaista neophodno i kada je korist od terapije veća od mogućeg rizika.

Primena leka u trećem tromesečju trudnoće je povezana sa povećanim rizikom od nastanka neuroloških poremećaja (tzv. ekstrapiramidalnog efekta i simptoma obustave leka) kod novorođenčeta. Ovi poremećaji su: uznemirenost, pojačan ili smanjen tonus mišića, drhtanje, omamljenost, poremećaji disanja i teškoće pri uzimanju hrane. Intenzitet ovih poremećaja varira, tako da može biti od blagog i prolaznog do teškog koji zahteva intenzivnu negu i produženu hospitalizaciju novorođenčeta.

U periodu uzimanja ovog leka, ne bi trebalo da dojite, obzirom da flufenazinprelazi u majčino mleko. Uticaj leka flufenazin na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Flufenazinsnažno utiče na Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili mašinama, zbog čega nije dozvoljeno da upravljate vozilom ili mašinama za vreme uzimanja ovog leka. Ukoliko imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Važne informacije o nekim sastojcima leka flufenazin

U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Kako se upotrebljava lek  flufenazin

Lek flufenazin uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Flufenazin tablete se uzimaju sa malo tečnosti, posle obroka.

Doza leka može varirati i Vaš lekar će Vam propisati dozu leka koja odgovara Vašim simptomima.

Odrasli – Početna doza iznosi 2,5 do 10 mg dnevno podeljeno u 3-4 doze.

Terapijski efekat se uobičajeno postiže dnevnim dozama manjim od 20 mg.

Dnevne doze i do 40 mg mogu biti neophodne. Kada se postigne kontrola simptoma bolesti, dnevna doza se može postepeno smanjivati do  doza održavanja koje iznose 1 – 5 mg i daju se uobičajeno u jednoj dnevnoj dozi. Kontinuirana terapija je neophodna kako bi se postigao maksimalni terapijski uspeh. U toku terapije može biti neophodna modifikacija doze.

Stariji bolesnici – Preporučuje se početna doza od 1,0 do 2,5 mg dnevno.

Ako ste uzeli više leka flufenazin nego što je trebalo

Ukoliko ste uzeli više tableta od onoga što Vam je preporučeno ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Ako ste zaboravili da uzmete lek flufenazin

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek flufenazin

Prilikom prestanka uzimanja leka, potrebno je da to bude postepeno, a naročito ukoliko uzimate veće doze leka, osim ukoliko Vam Vaš lekar ne kaže da postupite suprotno. Važno je da se pridržavate uputstva koje Vam je dao Vaš lekar.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Moguća neželjena dejstva

Lek FLUFENAZIN, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Kod starijih osoba sa demencijom, blago povećanje smrtnosti je prijavljeno kod pacijenata koji su uzimali antipsihotike u odnosu na one koji nisu uzimali ovu terapiju.

flufenazinmože prouzrokovati poremećaje pokreta kao što su trzaji, ukočenost mišića, kolutanje očiju, uznemirenost i izazvati pojavu sindroma označenog kao“tardivna diskinezija“(pojava neobičnih pokreta jezika, lica, usana i vilice – kao pri žvakanju; ponekad može doći i do neobičnih pokreta ruku i nogu, i to istovremeno). Ova neželjena dejstva se mnogo češće javljaju kod starijih bolesnika. Ukoliko se javi neko od ovih neželjenih dejstava, obratite se Vašem lekaru.

Ekstrapiramidalni poremećaji se mogu javiti već nekoliko dana posle početka primene leka. Tako se mogu javiti: pseudoparkinsonizam (znaci i simptomi karakterisitični za Parkinsonovu bolest), distonija (poremećaj mišićnog tonusa tela), diskinezija (poremećaj voljnih pokreta), akatizija (motorni nemir koji se teško kontroliše), okulogirne krize (nevoljni pokreti očiju), opistotonus (nevoljni grč celog tela pri čemu je telo izvijeno i oslanja se samo na pete i potiljak) i hiperrefleksija (pojačanje svih refleksa). Znaci i simptomi se obično smanjuju kada se smanji doza leka. Ove reakcije se mogu kontrolisati primenom lekova iz grupe antiparkinsonika.

Akutne distoničke reakcije se manifestuju kao nekontrolisane kontrakcije facijalnih mišića (grimase), nevoljni pokreti očiju i opistotonus. Obično su prolazne, a ako se jave teški oblici, mogu se primeniti antimuskarinski lekovi.

Tardivna diskinezija je sindrom koji se sastoji od  nevoljnih pokreta. Najčešći su: ritmični i nevoljni pokreti jezika, lica, usana i brade (izbacivanje jezika, naduvavanje obraza, pokreti žvakanja). Ponekad se mogu videti i nevoljni pokreti ekstremiteta. Povećan rizik od tardivne diskinezije postoji kod žena i starijih osoba koje primaju visoke doze neuroleptika. Preporučuje se smanjenje doze neuroleptika ili čak i njegovo ukidanje.

Maligni neuroleptički sindrom se može javiti u toku primene leka. Glavni znaci i simptomi ovog sindroma su: povišenje telesne temperature, ukočenost mišića, poremećaj ponašanja, vegetativni poremećaji (nestabilan krvni pritisak, ubrzan srčani rad, nepravilan rad srca, znojenje). Laboratorijske analize pokazuju povećanje vrednosti enzima kreatin-fosfokinaze, povećanje broja leukocita, poremećaj enzima jetre, pojavu mioglobina u mokraći i akutnu insuficijenciju jetre.

Takođe se mogu javiti sledeći neželjeni efekti: akutni poremećaj mišićnog tonusa, podrhtavanje mišića oko usta, omamljenost ili letargija, psihomotorni katatoni poremećaj, ponovno javljanje ili pogoršanje psihotičnih procesa, nemir, uzbuđenje, neobični snovi, hipertenzija i variranje krvnog pritiska, pad krvnog pritiska,    mučnina, gubitak apetita, pojačano lučenje pljuvačke, povećano izlučivanje mokraće, znojenje, suvoću usta, glavobolja i zatvor.

Kod nekih pacijenata, može doći do pojave nejasnog viđenja, povećanja očnog pritiska, paralize mokraćne bešike, nakupljanja fecesa, akutnog zastoja u radu creva, ubrzanog srčanog rada, veće prokrvljenosti nosne sluznice, promene telesne mase, perifernog otoka, uvećanja grudi, nepravilnosti menstrualnog ciklusa, lažnih rezultata testova na trudnoću, povećanja vrednosti prolaktina, curenja mleka iz bradavica dojki i pojačana seksualna želja kod žena, a kod muškaraca polna nemoć. Mogu se javiti i alergijske reakcije kao što su:  svrab i crvenilo po koži, koprivnjača, pojava masne kože, osetljivost kože na svetlost, ekcem i eksfolijativni dermatitis.

Savetuju se rutinske analize krvne slike tokom terapije. Ukoliko dođe do pojave bolne osetljivosti  usta, gingiva ili ždrela ili simptoma infekcije gornjeg respiratornog trakta a istovremeno analiza krvne slike ukazuje na smanjenje broja ćelijskih elemenata krvi, treba prekinuti terapiju i odmah primeniti odgovarajuće mere.

Oštećenje jetre se manifestuje kao holestatska žutica i može se javiti naročito u prvim mesecima terapije; može doći i do pojave neuobičajenih vrednosti funkcionalnih testova jetre. U vrlo retkim slučajevima može doći do iznenadnih fatalnih ishoda.

Zabeleženi su i sindrom sličan sistemskom lupus eritematozusu, jak pad krvnog pritiska koji može izazvati fatalni srčani zastoj, promene na EKG-u i EEG-u, promene u sastavu proteina cerebrospinalnog likvora, edem mozga, astma, edem grkljana i edem kože i potkožnog tkiva; a tokom dugotrajne primene – pojačana pigmentacija kože, zamućenje sočiva i rožnjače.

Može doći do stvaranja krvnih ugrušaka u venama, posebno na nogama (simptomi uključuju oticanje, bol i crvenilo nogu), koji mogu tokom krvi stići do pluća i izazvati bol u grudima i teškoće u disanju. Ukoliko primetite neki od ovih simptoma potražite odmah savet lekara.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Paralele: Metoten, Moditen depo

The post Flufenazin (Metoten, Moditen) appeared first on Psihocentrala.

Šta je lek alprazolam i čemu je namenjen

Alprazolam je namenjen za kratkotrajno lečenje umerenih ili teških anksioznih stanja i anksioznosti povezane sa depresijom. Takođe, indikovan je kod napada panike sa ili bez agorafobije. Nije indikovan za kratkotrajno lečenje blage anksioznosti odnosno napetosti usled svakodnevnog stresa.

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek alprazolam

Lek alprazolamne smete koristiti:

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na alprazolam, na neki drugi sastojak ovog leka ili na druge benzodiazepine i njihove derivate,
• Ukoliko bolujete od glaukoma zatvorenog ugla (lek možete koristiti i ako imate glaukom otvorenog ugla ukoliko dobijate odgovarajuću terapiju),
• Ukoliko imate ozbiljnih problema sa disanjem (teška respiratorna insuficijencija) ili sindrom apneje u snu (nepravilno disanje ili nedostatak vazduha tokom sna),
• Ukoliko imate teško oboljenje jetre,
• Ukoliko bolujete od miastenije gravis (bolest koja se karakteriše ozbiljnom slabošću mišića).

Lek alprazolam ne treba primenjivati kod dece, za vreme prvog trimestra trudnoće ili u toku dojenja.

Kada uzimate lek alprazolam, posebno vodite računa:

Kada uzimate lek alprazolam, posebno vodite računa:

• Ako ste se ikada osećali toliko depresivno da ste razmišljali o samoubistvu,
• Ako bolujete od mentalnih bolesti koje zahtevaju bolničko lečenje,
• Ako ste mlađi od 18 godina,
• Ako imate problema sa plućima, bubrezima ili jetrom,
• Ako ste u prošlosti imali problema sa zloupotrebom alkohola i lekova. Vaš lekar će vam pružiti neophodnu pomoć kako biste prekinuli da uzimate ove lekove.

Primena drugih lekova

Molimo vas recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali druge lekove, uključujući one koji se izdaju bez lekarskog recepta. Primena sledećih lekova može dovesti do promene dejstva leka alprazolam kada se uzimaju istovremeno:

• Drugi lekovi koji se koriste u terapiji depresije ili poremećaja sna
• Narkotički analgetici za ublažavanje bolova (morfin, kodein)
• Lekovi za lečenje mentalnih bolesti kao što je šizofrenija
• Lekovi za lečenje epilepsije
• Antihistaminici za ublažavanje simptoma alergija
• Lekovi za lečenje gljivičnih infekcija (ketokonazol)
• Oralni kontraceptivi
• Makrolidni antibiotici (eritromicin)
• Cimetidin (za lečenje čira na želucu)
• Diltiazem (za lečenje angine i povišenog krvnog pritiska)
• Ritonavir (za lečenje hiv infekcije)

Ako treba da idete na operaciju u opštoj anesteziji, recite svom lekaru ili anesteziologu da uzimate lek alprazolam.

Uzimanje leka alprazolam sa hranom ili pićima

Važno je da ne konzumirate alkohol dok ste na terapiji lekom alprazolam, jer se sedativni efekat pojačava pri istovremenom uzimanju leka sa alkoholom.

Primena leka alprazolam u periodu trudnoće i dojenja

Trudnoća

Ne preporučuje se davanje leka trudnicama.

Dojenje

Lek prolazi u majčino mleko pa ga ne treba koristiti u periodu dojenja.

Uticaj leka alprazolam na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Lek alprazolam može izazvati pospanost, ošamućenost ili pad koncentracije, pa je veoma važno da ne upravljate motornim vozilima i da ne rukujete mašinama tokom terapije ovim lekom.

Važne informacije o nekim sastojcima leka alprazolam

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se svome lekaru pre upotrebe ovog leka jer sadrži laktozu.

Kod upotrebe alprazolam tableta 0,5 mg mogu se javiti alergijske reakcije jer sadrži boju sunset yellow lake (e110).

Kako se upotrebljava lek alprazolam

Upotreba kod odraslih

Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu leka alprazolam za vas. Preporuka je da se uvek prvo primeni najmanja efektivna doza. Ukoliko je potrebno povećati dozu, to treba da bude postepeno da bi se izbegao rizik od neželjenih efekata. Obično se prvo povećava večernja doza pre dnevne doze, da biste bili pribraniji tokom dana. U slučaju pojave neželjenih dejstava, lekar može smanjiti dozu. Trajanje terapije treba da bude što je moguće kraće. Vaš lekar će vas redovno kontrolisati da bi utvrdio potrebu za nastavkom lečenja, posebno ukoliko ste bez simptoma.

Terapija anksioznosti i anksioznosti udružene sa depresijom

Lečenje se započinje sa dozom od 0,25 mg do 0,5 mg, tri puta dnevno.

Doza se može povećati, u zavisnosti od vаših potreba, do maksimalne dnevne doze od 4 mg, koja se uzima podeljena u više doza, tokom najduže 8-12 nedelja, uključujući i period postepenog prekida terapije.

U pojedinim slučajevima može biti neophodno da se period lečenja produži iznad masimalno preporučenog trajanja terapije. U tom slučaju to se ne sme uraditi bez ponovnog pregleda pacijenta.

Agorafobija i panični poremećaji

Lečenje pacijenata sa agorafobijom koja je udružena sa napadima panike sa ili bez fobija treba da se započne dozama od 0,5 mg do 1 mg uzetim pre spavanja, u toku jednog ili dva dana. Dozu zatim treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob. Doza se može povećavati u intervalima od 3 ili 4 dana, za najviše 1 mg. Doza se prvo povećava u podne, zatim ujutro i konačno posle podne/uveče, sve dok se ne postigne dozni režim od 3 do 4 puta dnevno, za maksimalni period od 8 meseci.

Preporučuje se da se pacijent ponovo pregleda nakon 4 nedelje terapije radi eventualnog produženja lečenja.

Obustavljanje terapije

Dozu treba postepeno smanjivati. Savetuje se da dnevnu dozu treba smanjivati za ne više od 0,5 mg svaka tri dana. Kod nekih pacijenata može biti potrebno čak i postepenije smanjivanje doze.

Upotreba kod starijih pacijenata, pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega i jetre

Kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre i bubrega, ili pacijenata sa teškim oboljenjima, uobičajena doza iznosi 0,25 mg, data 2 do 3 puta dnevno. Ukoliko je neophodno i ukoliko pacijent podnosi, ova doza se može povećati.

Upotreba kode dece

Ne preporučuje se primena kod dece, s obzirom da bezbednost i efikasnost kod mlađih od 18 godina nije utvrđena.

Ako ste uzeli više leka alprazolam nego što je trebalo

Veoma je važno da ne uzimate više tableta nego što je propisano. Ukoliko slučajno uzmete previše alprazolam tableta, odmah kontaktirajte svog lekara ili idite do najbližeg odeljenja hitne pomoći.

Ako ste zaboravili da uzmete lek alprazolam

Ukoliko zaboravite da popijete lek, nemojte uzeti propuštenu dozu. Samo uzmite narednu dozu u odgovarajuće vreme. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu!

Ako naglo prestanete da uzimate lek alprazolam

Uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što prestanete da uzimate lek alprazolam jer je prilikom prekida terapije neophodno postepeno smanjivati dozu leka. Ako naglo prestanete da uzimate lek alprazolam ili naglo smanjite dozu, može se javiti takozvani „povratni“ efekat koji kod vas može privremeno pojačati anksioznost i uznemirenost i izazvati probleme sa spavanjem. Ovi simptomi će nestati kako se vaš organizam bude postepeno prilagođavao na lek. Ako ste zabrinuti zbog ovoga, pitajte svog lekara koji će vam dati više informacija.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, lek alprazolam može prouzrokovati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Razlozi da odmah prestanete da uzimate lek alprazolam

• Veoma retko primena leka alprazolam može izazvati ozbiljne poremećaje ponašanja i psihijatrijske reakcije kao što su uznemirenost, nemir, agresivnost, razdražljivost, izražen bes, pogrešna uverenja, noćne more i halucinacije ili druge vrste neprimerenog ponašanja,
• Iznenadni nedostatak daha, otežano gutanje ili disanje, oticanje očnih kapaka, lica ili usana, osip ili svrab (naročito ako zahvata celo telo).

Ako se kod vas javi neki od navedenih simptoma, odmah posetite svog lekara jer može biti neophodno da se terapija prekine. Lekar će vam objasniti kako se lečenje prekida.

Razlozi da odmah posetite lekara

Odmah se obratite svom lekaru ako se kod vas javi neki od sledećih simptoma, jer može biti neophodno da se promeni doza ili terapija:

• Gubitak pamćenja (amnezija)
• Žuta prebojnost kože i beonjača (žutica)

Zavisnost i apstinencijalni simptomi

Pri primeni lekova kao što je alprazolam moguć je razvoj zavisnosti, što povećava verovatnoću pojave apstinencijalnih simptoma prilikom prekida terapije. Apstinencijalni simptomi su češći:

• Ako naglo prekinete terapiju,
• Ako uzimate velike doze,
• Ako uzimate lek tokom dužeg vremenskog perioda,
• Ako ste u prošlosti imali problema sa zloupotrebom alkohola i lekova.

To može izazvati efekte kao što su glavobolja, bol u mišićima, izražena anksioznost, napetost, uznemirenost, zbunjenost, promene raspoloženja, poteškoće sa spavanjem i razdražljivost. U ozbiljnim slučajevima mogu se javiti: mučnina, povraćanje, znojenje, grčevi u stomaku, grčevi u mišićima, otuđenje od realnosti ili stvarnosti, neuobičajena osetljivost na zvuk, svetlost ili fizički kontakt, trnci i žmarci u stopalima i rukama, halucinacije (ako vidite ili čujete stvari koje ne postoje), tremor ili epileptički napadi.

Ostala neželjena dejstva koja se mogu javiti

Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko se kod vas javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:  nedostatak pažnje ili koncentracije

• Zamor
• Nesanica (nemogućnost da se zaspi ili poremećaj sna)
• Pospanost i nestabilnost, naročito tokom dana
• Omaglice
• Nervoza ili anksioznost
• Zbunjenost
• Duple slike ili zamućen vid
• Povećan pritisak u očima, koji može da utiče na vid
• Tremor ili drhtavica
• Nerazgovetan govor
• Nelagodnost u stomaku
• Gubitak apetita ili promena telesne težine
• Grčevi u mišićima ili slabost mišića
• Trzanje, nekoordinisani pokreti
• Glavobolja
• Otežano mokrenje ili poteškoće u kontrolisanju bešike
• Vrtoglavica
• Kožne rekcije
• Poremećaj funkcije jetre (što se vidi u analizama krvi)
• Neredovni menstrualni ciklusi ili proizvodnja previše prolaktina (hormon koji stimuliše lučenje mleka) kod žena
• Promene u seksualnom nagonu (i kod muškaraca i kod žena)

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili ako primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Paralele: Ksalol, Xanax

The post Alprazolam (Ksalol, Xanax) appeared first on Psihocentrala.

Gubitak posla i nezaposlenost je nešto sa čime se danas suočava sve veći broj ljudi.

Kao i sve druge životne promene na koje je potrebno da se prilagodimo, i gubitak posla i nezaposlenost predstavljaju stresne događaje. Oni stoje visoko na skali stresnih događaja jer sa sobom, pored gubitka prihoda, povlače i niz drugih posledica.

Posao koji radimo je mnogo više nego samo način da zaradimo za život. Posao nas definiše i u sopstvenim i u tuđim očima. Kada radimo, posao čini da imamo strukturiran dan, čini da imamo osećaj svrhe i značaja.

Nakon svakog negativnog događaja normalno je da imamo različite negativne emocije. Pa tako i nakon gubitka posla ili u toku nezaposlenosti, normalno je da osećamo tugu, ljutnju, da se osećamo razočarano, ali je ok i da se osećamo besno i depresivno. Ono što je važno, jeste vreme koliko su te emocije prisutne. Jer ako se disfunkcionalna osećanja zadrže duže, osoba se ne adaptira na novonastalu situaciju  i ništa ne preduzima kako bi ponovo našla posao (a želi da ga nađe), potrebno je potražiti pomoć terapeuta.

Kako ćemo reagovati na gubitak posla i nezaposlenost zavisi od naše ličnosti, prethodnih iskustava, materijalne situacije, socijalne podrške…

Sa stresom usled gubitka posla ili nezaposelnosti možemo se boriti na dva načina – konstruktivno i destruktivno.

Destruktivni način podrazumeva povlačenje u sebe, jadikovanje ili često osećanje besa, želja za osvetom, okrivljavanje drugih, sistema i života. Takođe, u destruktivne načine spadaju i preterano spavanje, plakanje, pretarano uzimanje hrane i alkoholnih pića, pušenje i uzimanje lekova za smirenje.

Konstruktivan način prevazilaženja podrazumeva pre svega prihvatanje novonastale situacije i aktiviranje – traženje posla.

Za razliku od drugih stresnih događaja, gubitak posla i nezaposlenost nije nešto nad čime nemamo kontrolu. Naravno, ne možemo kontrolisati da li ćemo posao dobiti ili izgubiti ali možemo uticati na mnogo drugih stvari.

Mnogi uspešni ljudi su doživeli velike neuspehe u toku svoje karijere i učili su iz tih neuspeha što je dovelo do toga da pronađu rešenja, pokušaju nešto opet ili na drugačiji način.

Evo šta možemo da uradimo nakon gubitka posla ili nezaposlenosti:

• tražimo od bivšeg poslodavca da nam da preporuku,
• dopunimo svoj CV i pošaljemo potencijalnim firmama u kojima bi želeli da radimo,
• redovno pratimo konkurse i konkurišemo za poslove koji nas zanimaju,
• prijavimo se na evidenciju NSZ,
• javimo rođacima, prijateljima, bivšim kolegama i poznanicima da tražimo posao – možda nam oni mogu pomoći,
• pohađamo različite besplatne seminare na internetu ili u okviru različitih ustanova, udruženja…,
• dokvalifikujemo se ili prekvalifikujemo,
• volontiramo i tako steknemo dodatna iskustva i kontakte,
• prijavimo se na različite stručne prakse,
• radimo negde honorarno ili pokušamo da započnemo neki svoj posao,
• posetimo sajmove zapošljavanja,
• itd.

Naš savet 

Gubitak posla i nezaposlenost su deo života, deo karijere i nemojte zato dozvoliti da to utiče na Vašu sliku o sebi. Uz strpljenje, trud, povećanje kontakata, velike su šanse da ćete naći nov posao. Zato je dobro da napravite plan traženja posla – izlistajte šta ćete sve uraditi, koga ćete kontaktirati, koje oglase ćete gledati… Potom, iako je u današnje vreme teško pronaći drugi posao, ipak nije dobro prihvatati bilo kakve poslove i poslove koje ne želite da radite. Jer ako nemotivisani idete na intervju, velika je šansa da nećete biti primljeni što može dovesti do negativnih osećanja i možete posmisliti da ne možete ni takav posao dobiti. Zato je najbolje da konkurište za one poslove za koje želite da budete primljeni.

Takođe je važno da zadržite dnevnu rutinu – napravite plan šta ćete tog dana raditi. Kada ne idete redovno na posao, može se desiti da se ulenjite. Mnogo je bolje ovo slobodno vreme iskorititi na neke druge korisnije stvari. Pored toga, važno je da se bavite fizičkom aktivnošću, da šetate,  budete  na čitom vazduhu, družite se sa porodicom i prijateljima, smejete se što više, bavite se svojim hobijem itd.

Iako je u prvom trenutku gubitak posla veliki šok, ako prihvatite činjenično stanje, aktivirate se i prilagodite na trenutnu situaciju, ovaj period traženja posla može biti manje stresan i u nekim slučajevima dobar za Vas jer Vam  može otvoriti vrata ka nekim drugim mogućnostima. Ako imate teškoće da prevaziđete negativne emocije, povlačite se u sebe, krivite sebe ili druge, imate nisku frustracionu toleranciju i slično, potrebno je da potražite pomoć svojih najbližih, prijatelja, a u nekim slučajevima i pomoć psihoterapeuta.

The post Kako prevazići stres usled gubitka posla i nezaposlenosti appeared first on Psihocentrala.

Rođenje deteta predstavlja dolazak novog bića na svet. Mada su bebe bespomoćnije od, recimo, mladunaca majmuna, i u potpunosti zavisne od drugih u zadovoljenju sopstvenih potreba, nisu bez ikakvih sposobnosti. Naime, njihovo čulo za ravnotežu u potpunosti je zrelo pri rođenju, a vrlo brzo razvijaju čula ukusa i mirisa, pokazujući, na primer, preferenciju ka mirisu mleka nakon samo pet dana. Takođe, preferiraju ljudske glasove, posebno pokazuju osetljivost na foneme koje sačinjavaju ljudske jezike, a već sa dva meseca mogu da raspoznaju boje kao i odrasli. Još važnije, još pre dolaska na svet u stanju su da reaguju na svetlo i zvuke iz spoljašnje sredine, kao i da uče, te tako recimo reaguju na ponovno čitanje priče koju su više puta čuli pre rođenja.

U prvih 8 do 12 nedelja nakon rođenja beba je u stanju da isključivo preko opažaja različitih zvukova delimično razlikuje osobe, pri čemu, na primer, svako može da joj izmami osmeh ili plač. Nakon toga, svoje signale, kao što su pokreti rukama, ispuštanje različitih glasova, plač ili osmeh, počinje da usmerava ka jednoj osobi, majci ili nekoj drugoj osobi koja se stara o njoj i provodi najveći deo vremena u toku dana.

Kako vreme odmiče, negde oko osmog meseca već, postaje sposobna da aktivno traži kontakt sa majkom, odnosno osobom koja najviše brine o njoj. Upravo ovo traženje kontakta sa osobom koja najviše brine o njoj, naročito u različitim uslovima i situacijama koje dete doživljava kao ugražavajuće, kao što je recimo prisustvo nepoznate osobe ili registrovanje nekog jakog neprijatnog zvuka, predstavlja osnovu afektivne vezanosti. Sve do treće godine intenzitet veznosti deteta za negujuću osobu ne opada, sa sve vidljivijim reakcijama i izražavanjem nezadovoljstva kada se ta osoba odvaja od njega.

Afektivna vezanost mogla bi se opisati kao emocionalna veza koja obuhvata različita ponašanja, kojima dete nastoji da uspostavi i održi blizinu s osobom koja brine o njemu. Ono što afektivnu vezanost čini važnom jeste to da je u pitanju detetova urođena potreba, nesvodljiva na potrebu za zadovoljavanjem onih fizioloških, kao i to da su različiti istraživači tokom godina došli su do istog zaključka – za dete je izuzetno važno da u svom iskustvu od najranijih dana ima topao, blizak i trajan odnos sa osobom koja o njemu brine.

Drugim rečima, iz perspektive deteta, neophodno je da u situacijama u kojima se oseća uplašeno i nesigurno stekne doživljaj kako ni na koji način nije ugroženo, da se smiri i uteši. Kako bi se postigao ovakav efekat važno je da osoba koja brine o detetu bude osetljiva i ispravno tumači njegove signale, odnosno da pravoremeno i dosledno reaguje i prilagođava se njegovim potrebama i mogućnostima, pokazujući pri tome toplinu i nežnost.

Adekvatna afektivna veza između deteta i negujuće osobe izuzetno je važna i za njegov dalji razvoj. Naime, ovako rana emocionalna iskustva, između ostalog, odražavaju se i na:

• neke osobine ličnosti, kao što su na primer samopouzdanost, druželjubivost ili saosećajnost,
• doživljaj o sebi, odnosno na to da li će osoba pozitivno ili negativno sagledavati i ocenjivati svoje osobine, postupke i načine ponašanja,
• socijalne veštine, način komunikacije i stav prema drugima sa kojima će osoba u budućnosti imati kontakta.

Poremećaji vezivanja

Kod dece kod kojih su uočljive reakcije koje se u značajnoj meri razlikuju od prethodno opisanih pri kontaktu sa negujućom osobom i drugim ljudima moguće je govoriti o postojanju poremećaja vezivanja. Pri tome, važno je imati u vidu da navedene reakcije moraju postojati duži vremenski period (godinama) i biti upadljive i jasno uočljive u svim situacijama koje uključuju kontakt sa drugima.

Odsustvo znakova vezivanja. Deca sa ovim poremećajem ne traže kontakt ni sa jednom osobom, prilikom odvajanja od negujuće osobe ne pokazuju nikakve znake protesta zbog toga i u situacijama koje doživljavaju ugrožavajućim i kada su uplašena ne traže zaštitu ni od koga. Ovaj poremećaj mahom se javlja kod dece koja su odgajana u sirotištima ili kod onih koja su često menjala hraniteljske porodice.

Nediferencirano vezivanje. O ovom poremećaju može se govoriti kada deca prihvataju kontakt i ponašaju se prijateljski prema bilo kojoj osobi iz svog okruženja. Kada su uplašena ili nešto žele, ova deca će se obratiti bilo kojoj osobi iz svoje okoline, čak i onima koje nikada ranije nisu videla. Navedeni poremećaj karakterističan je za decu koju roditelji svakodnevno zanemaruju.

Preterano vezivanje. Uočava se kod dece koja su mirna samo kada su blizu osobe koja brine o njima, dok prilikom odvajanja od nje postaju izuzetno razdražljiva. S druge strane, prilikom susreta sa nepoznatim ljudima upadljivo su uznemirena i zahtevaju fizički kontakt sa negujućom osobom. Karakterističan je za decu čije majke su preterano zabrinute za njih i u stalnom strahu da im se nešto može desiti.

Inhibirano vezivanje. Karakteristično je za decu koja su u kontaktu sa negujućim osobama preterano poslušna i svaki zahtev izvršavaju bez pogovora. Međutim, prilikom njihovog odlaska ne reaguju ni na koji način i kada su sama otvoreno i bez ustezanja prilaze nepoznatim osobama i stupaju u kontakt sa njima. Ovaj poremećaj vezivanja najčešće se javlja kod dece koja su kontinuirano izložena fizičkom zlostavljanju.

Agresivno vezivanje. Deca sa ovakvim obrascem vezivanja želju za bliskošću sa drugim osobama izražavaju kroz upadljivo agresivno ponašanje, kao što je udaranje ili ispuštanje neprijatnih zvukova. Međutim, nakon uspostavljenog kontatka, ako on potraje nešto duže, ova deca naglo se primiruju. Agresivno vezivanje najčešće se javlja kod dece u čijoj porodici je uobičajeno agresivno ponašanje, bilo fizičko bilo verbalno.

Vezivanje sa zamenjenim ulogama. Karakteriše se preuzimanjem uloge roditelja gde dete ispoljava preteranu brigu za osobu koja ga neguje i trudi se da što duže ostane u njenoj blizini. Takođe, pri kontaktu sa drugim ljudima neobično je osetljivo na njihovo stanje. Najčešće se javlja kod dece koja u ranom detinjstvu izgube jednog od roditelja ili gde usled preokupacije bračnim problemima roditelji ne odgovaraju na njihovu potrebu za blizinom…

The post Afektivno vezivanje i problemi vezivanja appeared first on Psihocentrala.

Živimo u doba kada sve više ljudi, naročito mladih poseže za kockom. Razlozi za to su mnogobrojni a neki od njih su: potreba za zabavom, način da se pobedi dosada, osećaj zadovoljstva dok se kocka, bežanje od problema i nada da se može doći do većeg novca.

Ono što je najzastupljenije među kockarima u Srbiji je: sportsko klađenje, poker i slot aparati, rulet – elektronski i „ živi “, teksaški poker, black jack i dr. Zavisnost od kocke se razvija postepeno, osoba obično i ne primećuje da je problem nastao. Ne možemo odmah reći da li će neko postati patološki kockar.

Obično sve počinje iz zabave ili dosade. Na samom početku su to sportska klađenja gde se ulaže mala svota novca. Međutim kada se javi „ početnička “ sreća gde osoba počinje da dobija veći novac nego što je uložila javlja se potreba da se ulaže što više novca kako bi se podigla zarada. Nakon tri uzastopna dobitka mogu da uslede gubici što zavisnik obično povezuje sa time da je imao loš dan, da nije imao sreće itd.

Nakon toga to više nije zabava, troši se zarada ili se pozajmljuje novac od prijatelja i poznanika kako bi se povratio sav novac koji je izgubljen. Tada opet nastupa period dobitaka i gubitaka. Kockar je onda u potrazi za drugim igrama gde može naći zabavu i zaraditi još novca.

Nakon sportskog klađenja kockari posežu za slot aparatima i ruletom. Kada kockar krene da gubi novac na slot aparatima igra i dalje u nadi da može „ pobediti “ mašinu, a kada gubi na ruletu okrivljuje loš dan i govori da ga „ nisu hteli brojevi“. Tada gubici postaju veliki a suma novca koja se ulaže se udvostručuje.

Nakon tog perioda dobitaka i gubitaka sledi period očajanja kada kockar nema snagu da se odupre odlasku u kockarnicu već to postaje njegov svet. On konstantno razmišlja o kockanju. Tada više nije u pitanju novac koji će zaraditi već sam odlazak u kockarnicu samo da bi kockao.

Onog trenutka kada osoba razmišlja samo o odlasku u kockarnicu, ne posvećuje pažnju svojoj porodici kao ranije, sve vise je odsutna od kuće, zanemaruje zadatke na svom poslu, izbegava kućne obaveze, zadužuje se i kreće se u „ odabranom “ društvu možemo reći da je problem već uzeo maha.

Kockar tada počinje da laže svoju porodicu u vezi novca koji je potrošio kao i u vezi novca koji mu je potreban. Kada ne može da dobije novac od porodice počinje da pozajmljuje novac od prijatelja i poznanika manipulišući njima kako mu je novac potreban za lekove, porodicu i td. Novac koji pozajmljuje konstantno gubi i sebe uvodi u sve veće dugove.

Kada nastupi period gde je kockar razotkriven kao manipulator od strane prijatelja koje konstantno laze i ne vraća novac biva odbačen. Kao takav on je i dalje u potrazi za novcem koji mu je potreban za kockanje. Tada počinje da pozajmljuje velike svote novca od zelenaša gde se pozajmice uvek daju uz vraćanje sa kamatom. Kockar tada kreće da ugrožava sebe i svoju porodicu. Sume koje se pozajmljuju i gube postaju sve veće gde je porodica prinuđena da prodaje imovinu; stan, kuću, automobil itd. Kockari tada imaju jak osećaj krivice i govore da to nikada više neće uraditi i da se mogu odupreti kockanju.

Tada može uslediti kratak period apstinencije gde se kod njih javlja jaka uznemirenost (anksioznost), veći unos hrane, nesanica ili teški snovi i depresija. Oni znaju da je to loše i da time ugrožavaju svoju porodicu ali nakon kratke apstinencije opet odlaze da kockaju jer kako navode „ postoji nešto jače “ od njih što ih tera da kockaju. Tada su u stanju da provedu po nekoliko sati (9-12h) u kockarnici a da nisu svesni koliko su vremena izgubili u kockarnici. KOCKA JE POSTALA NJIHOV SVET.

Na taj način oni sami sebi i dalje ne priznaju da imaju problem već smatraju da sa kockom mogu da prekinu kada god oni to požele. Ali kada potroše sve „ zlatne rezerve „ zbog jake depresije i očajanja se obraćaju svojoj porodici koja pokušava kockara da natera na lečenje.

ONO ŠTO PORODICE KOCKARA TREBA DA ZNAJU:

1. Kockar se mora javiti na tretman gde će se primenjivati psihoterapija i medikamentozna terapija.
2. Nikako ne davati kockaru u ruke novac koji duguje.
3. Proces lečenja zna da bude jako dug.
4. Članovi porodice se moraju uključiti u lečenje kockara.
5. Nakon lečenja u ustanovi stacioniranog tipa kockaru se zabranjuje odlazak u kladionice i kockarnice.
6. Porodica je ta koja kontroliše koliko će mu novca dati, što podrazumeva ukoliko ima zaradu uzimanje svih platnih kartica i svega onoga preko čega bivši kockar može doći do novca.
7. Prestanak druženja sa ljudima sa kojima je kockao.
8. Bivši kockar vodi dnevnik kako je proveo dan i gde je sve bio.
9. Porodica treba biti uporna u dobijanju odgovora od njega što može biti jako teško jer kockari ne vole „ kontrolu „.
10. Ukoliko porodica primeti da bivši kockar prati teletekst ili provodi dosta vremena za komjuterom gde posoji mogućnost da igra elektronski rulet ili koristi online klađenje proveriti istoriju posećenih stranica i preduzeti mere – potreba za lečenjem jer se bivši kockar opet može vratiti kocki.
11. Zavisnost od kocke nije neizlečiva ali porodica treba da zna da je period izlečenja jako dug i da ne postoje garancije da bivši kockar neće opet početi da kocka.

The post Psihologija kockanja – šta trebate da znate appeared first on Psihocentrala.

Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj koji spade u neurotske, anksiozne poremećaje, a manifestuje se kroz pojavu prisilnih misli, ideja, slika i/ili radnji-kompulsija. OKP karakteriše preplavljujuća anksioznost i intenzivni, iracionalni strahovi.

Sinonimno značenje reči opsesija se često čuje u svakodnevnom životu, kada se kolokvijalno koristi da bi se opisala strast, entuzijazam ili preokupacija nečim ili nekim (hobijem, partnerom, slavnom ličnošću…), a kada je reč o opsesijama kao determinanti OKP poremećaja govorimo o  rekurentnim i perzistentnim mislima, impulsima ili slikama koje su tokom trajanja poremećaja doživljene kao intruzivne i neodogovarajuće i koje prouzrokuju izraženu anksioznost ili uznemirenost. Osobe prepoznaju patološki kvalitet ovih neželjenih misli (npr. strah da će povrediti sopstvenu decu) i nemaju nameru da ih realizuju, ali ih doživljavaju kao veoma uznemirujuće i teško im je da ih podele sa drugima. Misli, impulsi ili slike nisu samo preterana briga o realnim životnim problemima. Opsesije podrazumevaju otpor, osoba pokušava da ignoriše ili potisne takve misli, impulse ili slike ili da ih neutralizuje sa nekim drugim mislima ili akcijama.

Osoba prepoznaje da su opsesivne misli, impulsi ili slike proizvod njenog uma da nisu nametnute spolja kao kod umetnutih misli. Nemoguće ih je kontrolisati i uvek su ego-distone, odnosno nekarakteristične, u apsolutnoj suprotnosti sa idejom koju osoba ima o sebi, sa njenom ličnošću i ponašanjem, njihov sadržaj je gotovo uvek suprotstavljen osnovnim ljudskim vrednostima osobe i njenim moralnim standardima. Opsesije mogu imati mnoštvo različitih tema, najčešće su one koje se tiču zaraze, preterane sumnje u vezi sa delima i odlukama, potreba za simetričnošću i tačnošću ili prekomernim čuvanjem stvari, ali one koje pacijenti teško podnose takozvane odurne opsesije u osnovi imaju nasilje, seks ili religiju. Mogu se javiti u više oblika, kao ideje, misli, scene/slike ili nagoni.

Na primer, osoba može imati misli, scene-slike ili nagone koje iznenada iskrsavaju u njenoj svesti, da čini nešto strašno ili gnusno nekom svom bližnjem… kako baca sopstveno dete pod automobil, probada nožem svog oca, dodirivanje dece na seksualan način ili odnos sa detetom, scene učestvovanja u seksualnom činu koji je suprotan seksualnoj orijentaciji osobe, nagon da nekom (trudnici, detetu, staroj osobi) dobaci komentar seksualne konotacije, bogohulne misli ili nagon za izgovaranjem psovki o Bogu, ili svecima za vreme crkvene ceremonije ili prilikom molitve … Povodom opsesija osoba može imati različita osećanja, najčešće anksioznost, osećanje krivice ili depresivno osećanje.  Najčešće se dešava da uporni i iscrpljujući simptomi OKP postepeno vode razvoju sekundarnog depresivnog poremećaja. Sekundarna depresija kod OKP dovodi do povećanja broja i učestalosti opsesivnih simptoma i doprinosi pogoršanju poremećaja dok poboljšanje depresivnog raspoloženja može povoljno uticati na opsesivno-kompulzivne simptome.Osoba pokušava da se otarasi opsesija, tako što izvodi određeni ritual, radnju, postupak koji ponavlja svaki put na identičan način, a naziva se kompulzija, a kada se postupak razlikuje po načinu na koji se izvodi dati postupak naziva se neutralizacija ( poništavanje ili neutralizacija „loše“ misli zamišljanjem „dobrih ili sigurnih“ misli).

Kompulzije su ponavljana ponašanja (npr. pranje ruku, uređivanje, proveravanje) ili mentalne radnje (npr. molitva, brojanje, ponavljanje reči u sebi) koje osoba oseća da mora da uradi kao odgovor na opsesiju ili u skladu sa pravilima koja se moraju rigidno primeniti. Ovi simptomi nisu direktna fiziološka posledica supstance ili opšteg medicinskog stanja. Ponašanja ili mentalne radnje imaju svrhu da spreče ili umanje uznemirenost ili da spreče neke zastrašujuće događaje ili situacije. Ipak, ta ponašanja ili mentalne radnje su ili preterane ili nisu u realističnoj vezi sa onim za šta služe da neutralizuju ili spreče. Opsesije povećavaju nivo anksioznosti, dok kognitivne i/ili bihejvioralne kompulzije predstavljaju pokušaje da se nivo anksioznosti smanji.

Primer opsesije praćene bihejvioralnom kompulzijomIntruzivna misao: “Da li sam isključila šporet?”….Kompulzije: Vraća se da proveri da li je šporet isključen, posmatra i dodiruje prekidače i ringle ritualnim redosledom.

Primer opsesije praćene kognitivnom  neutralizacijom: Intruzivna misao: “Šta ako iskočim kroz prozor?”…..Neutralizacija: prisilno samo-razuveravanje

Kompulzije ili čin neutralizacije su svesne reakcije, ponavljaju se i preterane su, vremenom mogu prerasti u naviku ili postati automatske, uglavnom se izvode planirano i preterane su u svojoj učestalosti. Iako uviđa da ne postoji racionalna veza između strahova i rituala koje čini, osoba veruje da ukoliko želi da izbegne nepovoljan ishod, mora da obavi sve te radnje, na određeni način i određeni broj puta. Tako se na primer desi da neko ko ima opsesivnu misao da će mu umreti otac, odagna tu misao i smanji strah, tek onda kada u pravilnom ritmu lupne prstom po stolu sedam puta. Ukoliko osoba ima opsesije i strahove u vezi sa zarazama, ona će se na primer umiriti tek kada opere ruke dezinfektivnim sredstvom, prst po prst. Ovakav ritual može trajati i po sat vremena i nastavljati se čak i onda kada dovede do iritacije, dermatitisa ili krvarenja ruku. Ponekad se dešava i da ritual ne traje dugo, ali da je usled čestih opsesivnih misli i on jako učestao. Tako može da se desi da neko u toku dana opere ruke i po sto puta!

Individualan poremećaj predstavlja kombinaciju određene forme i sadržaja i može se vremenom usložnjavati i menjati.

Istraživanja u SAD, Velikoj Britaniji, Koreji i Kanadi pokazuju da 80-90% ima neželjene misli, koje imaju sadržaj identičan opsesijama. Dr Erik Klinger(1996) ukazuje da prosečna osoba ima oko 4000 različitih misli u toku jednog dana, a oko 13% tih misli su slučajne i nehotične i u potpunoj su suprotnosti sa njihovim karakterom, stavovima i ponašanjima, iz čega proizilazi da prosečna osoba svakog dana iskusi otprilike 520, spontanih nezvanih misli. Kako intruzija postane opsesija?

Odgovor se krije u načinu na koji osoba reaguje tj. kako interpretira misli, da li će je misao aktivirati ili će je odbaciti kao nevažnu, poimanju onoga što bi javljanje nekakve misli trebalo da znači. Pogrešna procena mentalnih intruzija vodi pokušajima kontrole uznemirenosti/misli ili pokušajima neutralizovanja uznemirenosti /anticipiranih negativnih posledica povezanih sa intruzijom.   Glavni uzrok eskalacije intruzija u opsesije su dva procesa: Pogrešena procena mentalnih intruzija i upotreba disfunkcionalnih strategija kontrole uznemirenosti i/ili misli (neutralizacije/kompulzije/rituali).

Pošto su kognicije nepredvidive, nekontrolabilne i unutrašnje njihovo izbegavanje je nemoguće, što dovodi do bespomoćnosti i depresije, čime se intruzije pojačavaju. Odagnavanje (supresija) intruzija dovodi do učestalije pojave intruzija u svesti zbog dvostruke funkcije pažnje, da pretražuje svest i da usmerava svest. Kognitivne i bihejvioralne kompulzije se uvode kao očajnički odbrambeni mehanizam koji treba da spreči opasnost koja se predviđa na osnovu opsesija. Zajednička karakteristika svih KBT modela je da pridaju značaj kogniciji u razvoju i održavanju OKP. KBT modeli se razlikuju po tome kojim kognitivnim konstruktima pridaju najveći značaj u razvoju i održavanju OKP, dok REBT model najveći značaj pridaje iracionalnim uverenjima (apsolutistički zahtevi i derivati u vidu ekstremnih evaluacija).

Crte ličnosti koje su najčešće povezane sa opsesivno kompulsivni poremećajem su: Osetljivost na  kritiku povodom sopstvenih grešaka (samo-optuživanje i kritika ili optuživanje drugih, preterana odgovornost (značajno negativnije procenjuju svoju odgovornost za neki negativni događaj,  od samog negativnog događaja), rigidni perfekcionizam (netolerancija na greške i nesavršenstva), preterana sumnjičavost i neodlučnost, netolerancija na neizvesnost i nejasnoće, netolerancija na diskomfor i anksioznost….

Lečenje OKP 

Istraživanja pokazuju da najbolje rezultate u lečenju OKP daje kombinovanje farmakoterapije  sa Kognitivno-Bihejvioralnom psihoterapijom (KBT) i (REBT) i smatra se najuspešnijim vidom u tretiranju problema sa opsesijama. Polazeći od teze da nisu problem misli već to kako mi reagujemo na njih, KBT i REBT uči klijente funkcionalnijim načinima reagovanja na opsesivne misli i anksioznost koju oni izazivaju. Klijenti se uče i da preispituju tačnost, logičnost i funkcionalnost (štetnost ili korisnost) sopstvenih misli. (Na primer, ukoliko osoba shvati da to što ima neželjenu misao o nasilnom aktu ne znači i da ima ubilačke sklonosti, ta misao je neće plašiti, ili kada osoba shvati da se uznemirenost smanjuje čak i ako ne primenjuje kompulzije, one će postati nepotrebne) Pored toga, klijente učimo kako sebi da pomognu, kako da se opuste i smanje anksioznost. Važan deo terapije podrazumeva i izlaganje mislima, slikama, objektim i situacijama koje izazivaju anksioznost uz uzdržavanje od kompulzivnih ponašanja, rituala, neutralizacije ili strategija kontrole misli.

The post Upoznajmo – Opsesivno komulsivni poremećaj appeared first on Psihocentrala.

Osobe sa teškim mentalnim poremećajima su pod značajnim rizikom od hroničnih bolesti povezanih sa sedentarnim načinom života i sporednim efektima lekova. Između ostalog, ove hronične bolesti uključujući dijabetes, hiperlipidemiju i kardiovaskularne bolesti. Stoga, za osobe sa mentalnim bolestima je od izuzetnog značaja modifikacija životnog stila. Jedna od nužnih komponenti modifikacije životnog stila jeste uvođenje fizičkih aktivnosti.

Shizofrenija – fizičko i psihičko zdravlje

Shizofrenija je težak mentalni poremećaj koji podrazumeva simptome kao što su halucinacije, sumanutosti, teškoće u organizovanju misli, dezorganizovan govor, teškoće u donošenju odluka, teškoće u koncentraciji, značajno smanjen emocionalni odgovor.. Simptomi shizofrenije najčešće počinju između 16. i 30. godine i na njen nastanak utiču kako genetski činioci i moždana hemija tako i sredinski činioci.

Shizofrenija je doživotan poremećaj, ali farmakoterapija može pomoći u kontrolisanju mnogih simptoma. Na žalost, celoživotna upotreba lekova dovodi i do neželjenih dejstava. Jedni od čestih sporednih efekata lekova jesu dobijanje na kilaži i nevoljni pokreti mišića.

Generalno gledano, fizičko zdravlje osoba koje boluju od shizofrenije je značajno lošije u odnosu na opštu populaciju. Pored nuspojava lekova jedan od glavnih faktora koje doprinose ovome jeste sedentaran način života koje osobe sa shizofrenijom vode. Najčešća posledica života provedenog u sedenju jeste gojaznost. Gojaznost se pokazala kao faktor odgovoran za povećanu morbidnost i stepen mortaliteta kod osoba sa shizofrenijom. Takođe, pokazana je povezanost između gojaznosti i negativnog uticaja na pamćenje kod osoba koje boluju od shizofrenije (Friedman & sar, 2010).

Pored značajno lošijeg fizičkog zdravlja, izolacija i stigmatizacija osoba sa shizofrenijom dovodi i do pogoršanja njihovog psihičkog zdravlja. Osobe sa shizofrenijom najčešće imaju osećanje niže vrednosti, nedostatak motivacije i volje kao i smanjen doživljaj samoefikasnost. Takođe, čest nedostatak adekvatne socijalne podrške i socijalna stigmatizacija dovode do toga da osobe sa teškim mentalnim poremećajima kao što je shizofrenija nemaju osećaj pripadanja.

Sport i fizičko zdravlje

Jedna od najefikasnijih metoda za regulisanje telesne težine jeste fizička aktivnost.

Istraživanja su pokazala da redovno vežbanje dovodi do poboljšanja fizičkog zdravlja osoba koje boluju od shizofrenije (Gorczyniski & Faulkner, 2010; Pajonk & sar, 2010).

Učestvovanje u sportu dovodi ne samo do smanjenja telesne težine već i povećanja motivacije koje utiče primarno na navike jedenja, higijenu i volju za vežbanjem kao i povećane svesnosti o sopstvenom telu. Vežbanje dovodi i do zdravijih obrazaca spavanja što se dalje odražava na poboljšanje fizičkog zdravlja. Istraživanja su pokazala da je redovno vežbanje dovelo i do povećanog nivoa fizičke spremnosti i povećanja tolerancije na vežbanje kod osoba koje boluju od shizofrenije (Fogarty, Happell & Pinikahana, 2004).

Preporučeno vežbanje je biciklizam, joga, šetanje, džogiranje i vežbe snage. Savetuje se da se vežbanje izvodi umerenim intenzitetom, 30 minuta dnevno, većinom dana u nedelji. Ovih 30 minuta ne mora da bude kontinuirano, 3 puta po 10 minuta je podjednako efikasno kao i jedno 30-minutno vežbanje.

Dobrobiti sporta za fizičko zdravlje osoba obolelih od shizofrenije:

• Smanjenje telesne težine
• Snižavanje krvnog pritiska
• Poboljšanje navika jedenja
• Poboljšanje higijene
• Normalizovanje ritma spavanja
• Povećanje fizičke spremnosti
• Smanjenje mišićne tenzije i nevoljnih pokreta mišića

Sport i psihičko zdravlje

Pored poboljšanja fizičkog zdravlja sport se pokazao kao efikasan u redukciji pozitivnih i negativnih simptoma shizofrenije.

Učestvovanje u sportu je povezano sa jačanjem osećaja identiteta i samopouzdanja, sa prisustvom značajne socijalne podrške i osećajem pripadanja. Upravo ovo su aspekti koji nedostaju osobama sa shizofrenijom i u čijem razvoju sport može imati značajnu ulogu.

Kroz razvijanje osećaja identiteta, samopouzdanja i pripadanja kod osoba sa shizofrenijom dolazi i do povećanja nivoa motivacije i istrajnosti u sportu i time bivaju manje osetljive na psihosocijalne barijere sa kojima se najčešće susreću (Soundy & sar, 2012).

Sport pospešuje kvalitet života osobe kroz pružanje značajnih, smislenih, normalizujućih aktivnosti koje vode postignuću i pružaju osećaj svrhe.

Kroz angažovanje i socijalnu interakciju osobe razvijaju samopouzdanje i socijalne veštine koje mogu da imaju širi uticaj na socijalne interakcije u drugim situacijama.

Takođe, učestvovanje u sportu smanjuje i depresivno raspoloženje koje je često prisuto kod osoba obolelih od shizofrenije.

Dobrobiti sporta za psihičko zdravlje osoba obolelih od shizofrenije:

• Jačanje osećaja identiteta
• Jačanje samopouzdanja i razvijanje socijalnih veština
• Osećaj pripadanja
• Pružanje značaja i svrhe
• Osećaj postignuća
• Povećanje motivacije i istrajnosti
• Smanjuje negativno i pospešuje pozitivno raspoloženje
• Poboljšava kratkoročno pamćenje

Mehanizmi u osnovi pozitivnog uticaja sporta na simptome shizofrenije

1. Neuroni ogledala

Iako su multipli mehanizmi uključeni u pozitivan uticaj vežbanja jedan od mehanizama je inerakcija između percepcije akcije i izvođenja akcije.

Sistemi koji su posrednici u percepciji, planiranju i izvođenju aktivnosti su u međusobnoj interakciji. Ključnu ulogu u ovoj interakciji imaju neuroni ogledala (mirror neurons). Neuroni ogledala doprinose anticipiranju ponašanja druge osobe u socijalnoj interakciji i njihova disfunkcija može biti povezana sa određenim aspektima simptoma shizofrenije (Buccino, 2008)

2. Ekstrastrijatni vizuelni korteks

Kod shizofrenije imamo smanjenu aktivaciju dela ekstrastrijatnog vizuelnog korteksa (EBA) koji je zadužen za posmatranje ljudskih tela i delova tela, ali koji takođe igra ulogu i u razumevanju tuđeg ponašanja. Učestvovanje u sportu dovodi do pojačane aktivacije ovog dela korteksa što dovodi do poboljšanja razumevanja tuđih namera, interpersonalne komunikacije, svesnosti o telu i opšte fizičke aktivnosti. Stoga, pretpostavlja se da je EBA jedan od neuroloških mehanizama u osnovi pozitivnih efekata sporta na simptome shizofrenije (Takahashi & sar, 2010).

Sport je od izuzetnog značaja za osobe obolele od shizofrenije jer su one pod povećanim rizikom od daljeg narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja.

Istraživanja su pokazala da je učestvovanje u sportu dobro prihvaćeno od strane osoba sa teškim mentalnim bolestima, posebno od strane osoba koje su imale kontakt sa sportom pre javljanja bolesti. Kao i da je sport doživljen kao jedan od najprijatnijih i najkorisnijih komponenti tretmana.

Prilikom predlaganja sporta kao načina rehabilitacije potrebno je da medicinski radnici uzmu u obzir i potencijalne rizike koji postoje usled deficita u emocionalnoj i socijalnoj percepciji osoba sa shizofrenijom. Ovi faktori mogu predstavljati otpor u učestvovanju.

Prilikom uvođenja sporta u tretman potrebno je uzeti u obzir 1) želju osobe kada da počne sa aktivnošću i 2) pružiti adekvatno podržavajuće okruženje.

The post Uticaj sporta na simptome shizofrenije appeared first on Psihocentrala.

The post Shema terapija appeared first on Psihocentrala.

Zlostavljanje žena je danas jako učestala pojava i ima je u svim kulturama. Obično se smatra posledicom tradicionalnog viđenja žena kao vlasništvo muškaraca. Zlostavljanje pogađa sve tipove žena u svim vrstama odnosa bez obzira na starost, obrazovanje, ekonomski status, kulturu, socijalni status i seksualnu orijentaciju. Postoji više vrsta zlostavljanja: psihičko, fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje.

Česta pitanja

Da li postoje znakovi koji ukazuju da je osoba zlostavljač?

Neki od znakova su to što brzo ulaze i izlaze iz veza, mogu biti jako šarmanti, insistiraju da se žena ne bavi nikakvim aktivnostima i da ne posvećuje pažnju svojoj porodici i prijateljima, vrlo su ljubomorni i posesivni, ne preuzimaju odgovornost za svoja dela već krive druge za sve što krene po zlu, kritikuju izgled svoje partnerke i na taj način je omalovažavaju, njihove reči i ponašanje nisu usklađeni itd.

Čime se služe zlostavljači?

Pretnje

Omiljeno sredstvo zlostavljača jesu pretnje. Zlostavljač u takvoj vezi ili braku obično preti da će izvršiti samoubistvo ako partnerka pokuša da ode od njega, preti da će joj oduzeti decu, uznemirava njene prijatelje i porodicu, plače i govori da ne može živeti bez nje, obećava da će potražiti pomoć, naglo postaje pobožan i obećava da će prestati da je zlostavlja. Zlostavljač obično preti na sledeći način:  „Odvešću decu, nikad ih više nećeš videti“, „Takva kakva si luda, deca će mi na svakom sudu pripasti“, itd.

Međutim to su samo sredstva kojima se zlostavljač služi kako bi sprečio partnerku da ode i kako bi pokazao kako on ima kontolu.

Izolacija od porodice i prijatelja

Zlostavljač je ljubomoran i posesivan, proverava partnerku i ne dopušta joj da ima prijatelje. On će pokušati da kontroliše druge odnose i aktivnosti svoje partnerke ili može koristiti ljubomoru kao sredstvo odvraćanja od određenih načina ponašanja.

Zlostavljač pretpostavlja da bi njeni prijatelji mogli negativno da utiču na njihov odnos i mišljenje koje ona ima o njemu, zbog čega počinje ružno da joj priča o njima i zamera im niz stvari. Često smatra da se njene prijateljice ponašaju nedolično ili da ga neke od njih čak zavode, što naravno predstavlja vid manipulacije kojom će partnerku lakše udaljiti od njih. Često se dešava i da ne podnosi njenu porodicu. I to iz jednostavnog razloga, što ne može podneti ideju da je deli sa bilo kim.

On tada polako počinje da izoluje svoju partnerku od njene porodice i prijatelja i na taj način se isključuju svi koji bi mogli da ukažu da u njihovom odnosu nešto nije u redu.

Vređanje i ponižavanje

Zlostavljač pokušava da  kontroliše partnerku tako što joj naređuje šta će raditi i ne uvažava njeno mišljenje. On partnerku naziva pogrdnim imenima, vređa je, ponižava i zastrašuje. On želi potpunu dominaciju i cilj mu je da natera partnerku da se oseća „manje vrednom“. Zlostavljač često vređa na sledeći način: „Kakva si, pogledaj se samo..zar sam se ja za takvo čudo oženio?“, „Gadiš mi se, tolike žene su rodile decu pa nisu propale tako kao ti“, „Nikakva si majka, domaćica, žena…“ i tako u nedogled. Nakon izvesnog vremena žrtva zlostavljanja usvaja negativno delovanje svog partnera verujući da to i zaslužuje.

Poricanje i nametanje krivice

Ukoliko žrtva zlostavljaču ukaže na loše ponašanje, on postaje jos agresivniji gde poriče da on vrši zlostavljanje. Zlostavljač obično koristi izgovore kako se to žrtvi samo učinilo i kako preteruje, da nema ničeg lošeg u njegovom ponašanju. On na kraju može žrtvu da okrivi za svoje agresivno ponašanje: „Onda si mislila i uradila tako, pa sada ispaštaj zbog toga, nisam ti ja kriv“. Žrtva se tada nada ukoliko pati i prizna sve svoje greške, možda će to maltretiranje jednom da prestane.

Nije dozvoljena finasijska sloboda

Zlostavljač ne dozvoljava da njegova partnerka ima finasijsku slobodu. On to radi tako što joj ne dozvoljava da zasnuje radni odnos, sakriva finansije ili ograničava „dzeparac“. Na taj način zlostavljač želi da veže partnerku za sebe jer onda je on taj koji preuzima „finansijsku odgovornost“, on je taj koji brine o njoj i donosi novac. Žrtva zlostavljanja to prihvata ne razmišljajući o tome da i ona ima jednako pravo na finansijsku sigurnost kao i zlostavljač.

Zastrašivanje i upotreba fizičke sile

Zlostavljač može da započne zastrašivanje lomljenjem predmeta koji je drag njegovoj partnerki, dajući joj do znanja da ona može biti sledeća. On stalno govori partnerki koliko je ona bezvredna i da treba biti „kažnjena“ za svoje greške. Žrtva takvog zlostavljanja sve više postaje zbunjena, i počinje da se oseća obamrlo iznutra, bespomoćno – prepoznajući opasnost sa kojom se suočava ako napusti zlostavljača i shvatanjem da ne može ništa preduzeti da zaustavi nasilje ako ostane sa zlostavljačem.

Pritisak da partnerka pristane na sex

Zlostavljač ne mora da upotrebljava silu da bi partnerku naterao na seksualni čin ali on to radi kroz manipulaciju. Neki od izgovora mogu biti : „Ako ne budeš spavala samnom, idem kod žena koje više zanimam!“. „Ajde samo jednom, kako možeš biti takva“. Partnerka posle ubeđivanja može da pristane na seksualni čin nakon kojeg ima jako osećanje stida, posramljenosti i krivice.

Zašto žrtve nasilja ostaju sa zlostavljačima?

1. Žene koje su zlostavljane vrlo često ostaju u vezi sa zlostavljačem zbog straha da mogu biti povređene ako ga napuste. Tada zlostavljač obično preti kako će ubiti sebe ili nju, povrediti decu ili njene roditelje.
2. Žene nemaju dovoljno poverenja u policiju, često zbog lošeg iskustva iz prošlosti.
3. Postoji strah da neće biti u mogućnosti da izdržavaju svoju decu i da će im zato biti i oduzeta.
4. Verovanje da se zlostavljač može promeniti.
5. Verovanje da nema dovoljno snage da se sama bori.
6. Nisko samopouzdanje, osećaj bezvrednosti i verovanje da zaslužuje zlostavljanje.
7. Verovanje da ipak treba ostati sa zlostavljačem jer deci je potreban otac.
8. Želja da se zaštite roditelji, deca i prijatelji od srama zbog onoga što se događa.
9. Nedostatak podrške od prijatelja i roditelja.
10. Strah da joj niko neće verovati, ili da policija, roditelji i prijatelji neće istinski pomoći.

Kako pomoći ženama koje su zlostavljane? 

Ženama koje su zlostavljane treba pružiti psihološku podršku i reći im:

1. Vi i Vaša deca zaslužujete da se osećate sigurno bez fizičkog, psihičkog, emocionalnog ili seksualnog nasilja.

2. Ne prihvatajte nasilnikova izvinjenja i obećanja da će prestati sa zlostavljanjem jer je to samo jedan od načina manipulacije i načina da Vas spreči da odete.

3. Čak i ako prestane da Vas fizički zlostavlja, nastaviće da Vas kontroliše kroz pretnje, izolaciju i zastrašivanje.

4. Niko ne zaslužuje da ga guraju, šamaraju, da mu prave modrice ili da ga udaraju. Nikakav izgovor ne može da opravda takvo ponašanje.

5. Niko ne zaslužuje da ga verbalno zlostavljaju. Niko ne zaslužuje da ga nazivaju raznim imenima ili da na njega viču bez ikakvog razloga. Vi zaslužujete poštovanje bez obzira na vaš ekonomski status, rasu, religiju, ili pol.

6. Niko ne zaslužuje da mu neko kvari imovinu ( lomljenje stvari, bacanje tanjira, cepanje odeće) ili da mu uništava darove. Ove stvari ne postaju automatski „njegove” samo zato što ih je platio novcem sa zajedničkog računa u banci.

7. Niko ne bi trebao da vam govori kada smete ili ne smete da napustate kuću, idete u kupovinu ili da posećujete svoje prijatelje i roditelje. Imate prava da dolazite i odlazite kada vi to želite. Trebali biste da budete u mogućnost da donosite odluke o tome šta ćete raditi sa svojim slobodnim vremenom.

8. Niko ne zaslužuje da ga neko prati, uznemirava ili špijunira. Kao odrasla osoba, imate pravo da idete gde god poželite, i provodite vreme onako kako vi to hoćete.

9. Niko ne zaslužuje da ga neko ismeva, omalovažava, da mu se podsmeva ili potcenjuje. Ovo se odnosi kako na kuću tako i u javnosti. Imate prava da se prema vama ophode sa poštovanjem.

10. Niko ne zaslužuje da ga emotivno izgladnjuju. Ne biste trebali da zavisite od jedne osobe u svom životu koja će se brinuti za sve vaše emotivne potrebe i koja vas odvaja od ostatka društva.

11. Vi imate prava da budete saslušani. Imate ideje i mišljenja i trebali biste biti slobodni da ih izrazite.

12. Zapamtite zlostavljač se nikada neće promeniti, ma koliko se vi trudili da utičete na to. Jednom kada zlostavljač preuzme kontrolu teško je takavu vezu pretvoriti u zdrav odnos s jednakom moći i kompromisima.

13. Ako se pitate da li ste “normalni” zato što imate noćne more, flash back-ove (iskustvo ponovnog proživljavanja traumatskog događaja kao da se upravo događa), nametljiva sećanja i misli, jak nemir i nervozu ne znači da niste “normalni”. Savetodavni rad može pomoći da osvestite ta iskustva, osećanja i misli koja su potpuno normalne reakcije na traumatsko iskustvo.

The post Zlostavljanje žena – česta pitanja, i kako im pomoći appeared first on Psihocentrala.